GORDOST I PREDRASUDA (PRIDE & PREJUDICE) – Joe Wright
Stress pre stresa
Pre nego što je počela da označava duševni potres, šok i emocionalnu prenapregnutost, engleska reč „stress“ značila je „naglasak“. Dakle, pre nego što smo svi doživeli stres od ubrzanja savremenog života i žurbe za novcem koji obezbeđuje bilo uspeh, bilo golu egzistenciju, stress-naglasak bio je na onim stvarima koje se, kad gledate Wrightovu Gordost i predrasudu, čine istovremeno slične i neslične današnjem životu
Scenario: Po romanu Jane Austen, Deborah Moggach i Emma Thompson, neplaćena i nepotpisana, osim u zahvalama
Uloge: Keira Knightley, Matthew Macfadyen, Donald Sutherland, Brenda Blethyn
Žanr: melodrama
Trajanje: 127 min.
Proizvodnja: Francuska/SAD/Velika Britanija, 2005.
Web: www.prideandprejudicemovie.net
Priča Gordosti i predrasude odlična je i u obliku romana, a pri transformaciji u scenario nije pretrpela veća oštećenja; režija Joea Wrighta je maestralna; na glumu ni najsitničaviji kritičari na mogu da stave zamerku; fotografija (i njoj podređene scenografija i kostimografija) i muzika raskošne su svaka u svom domenu. Tako šezdeset pet godina posle istoimene verzije ove priče u režiji Roberta Z. Leonarda, sa Greer Garson i Laurenceom Olivierom, a deset godina posle izvikanog, hladnog i površnog Razuma i osećajnosti Anga Leea (za koji je Emma Thompson dobila Oskara za najbolju scenarističku adaptaciju romana) imamo zaista ozbiljno delo filmske umetnosti, a prema velikoj Jane Austen.
Važne, dakle naglašene stvari u životima običnih, a i neobičnih ljudi, uvek razapetih između esencije i egzistencije, najpogodnija su mesta da se oko njih pletu drame i melodrame. I dok je premetanje smisla i besmisla žanrovska konvencija drame u užem smislu, gde se važnost elemenata života relativizuje, melodrama direktno staje na stranu važnosti delova života kao što su rođenje/identitet, sazrevanje/inicijacija, brak/zemaljski interes oko svete tajne. Prevlačeći filmsku stvarnost emocijom kao specifičnim vidom spoznaje junaka i gledalaca, autori dobrih melodrama koriste nesporazum i prekinutu komunikaciju kao osnovno sredstvo i izraz racionalnog ili iracionalnog zla koje preči sreću. Protiv iracionalnog zla oličenog u slučaju koji je, opet, tek drugo ime za razljućenog boga ili razigranog demona, ljudi se ne mogu boriti drugim sredstvima osim ljubavlju; sasvim različito od toga, racionalno zlo, bilo da je u junacima ili van njih, podložno je propasti samo ako li ga mudra, načitana i razmišljanju sklona glava dohvati u intelektualni postupak. No, reći ćete, i bićete u pravu, to onda uopšte nije melodrama, to je neki od žanrova detekcije! Ali, čini se da melodrame kroz istoriju velikima čini upravo taj dodir naizgled drugačijeg žanra: detektovati pravu ljubav da bi joj se prišlo i detektovati prepreku da bi se uklonila na putu ka ljubavi – to je recept za večnost!
U XIX veku žene i jesu i nisu bile kao danas, tj. kao danas bili su im potrebni ljubav, poštovanje, egzistencija i društveni ugled, no različito od današnjice, do njih nisu mogle doći drugačije nego hardverski – rođenjem i softverski – udajom. Stoga je udaja u XIX veku bila najvažniji trenutak u ženskoj celoživotnoj karijeri. Između tuge požrtvovane racionalnosti pri sklapanju braka (čiji je nosilac najbolja drugarica glavne junakinje Gordosti i predrasude) i bede emocionalno-hormonske lakomislenosti (koju zastupa junakinjina najmlađa sestra) bezbroj je mogućnosti, u filmu, kao i u životu. Dati caru carevo, a bogu božje, tj. imati unutar braka i ljubav, bilo je i ostalo velika umetnost. Ne propustite da vidite kako to ljupko, potresno, ali i komično izvode engleske preteče današnjih intelektualaca kroz roman Austinove sjajno pročitan od strane potpuno disleksičnog (biografski podatak!) reditelja Joea Wrighta.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
vanja (gost)
| 26.10.2009. 18.53.53
dobar film,gledala bih ga opet i opet a knjigu sam bar tri puta citala, ali nekako ona verzija bbs-ja iz 1995 mi je nekako bliya srcu. sorry ...
-
Nena (gost)
| 30.12.2010. 17.51.06
film je vrhunska ljubavna prica, gledala sam i seriju kao klinka... reci hvale!!!
-
ivana r (gost)
| 17.06.2011. 18.08.32
film sam gledala 5 puta dnevno,ne mogu da opisem kako se osecam dok gledam film....hvala reziseru i glumcima
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.