Lavovi uopšte ne lete

Scenario: po romanu C.S. Lewisa, Ann Peacock
Uloge: Georgie Henley, Skandar Keynes, William Moseley, Anna Popplewell, Tilda Swinton, Liam Neeson (glas).
Žanr: bajka
Trajanj:e 140 min.
Proizvodnja: USA

Počnimo od onoga što je u Narniji dobro, ne zato što smo u poslednje vreme dobili puno lančanih e-mailova sa porukom tibetanskih mudraca o miru i nenasilju, već zato što je dosadno pisati sve jedno te jedno o novoj američkoj A dramaturgiji, koja, usput, više i nije tako nova. Za neki drugi povod ostavićemo i diskusiju o paradoksu da se, kad smo kod najveće kinematografije sveta, tamo iz nekih razloga društveno više rangira autor koji napravi uspešan, a loš film nego onaj koji napravi isto tako uspešan, ali i dobar film!

U Narniji je, dakle, dobar motiv izdaje: razlozi za izdaju, uviđanje greške, kajanje, skupa cena iskupljenja, itd. Izdaja, ta tamna strana onoga što se liberalnim rečnikom zove fleksibilnost, jedan je od najstarijih psiholoških kolorita u narativnim umetnostima.

Adamsonov film počinje u realnosti bombardovanja Londona za vreme Drugog svetskog rata. Majka i četvoro dece (mala i velika sestra i mali i veliki brat) beže u podrum, a Edmund, mlađi brat, rizikuje svoj život i život čitave porodice da bi spasao fotografiju oca koji se nalazi negde na frontu. Pri toj epizodi staklo na fotografiji se razbije i mi mislimo da je to nekakav znak. Uzalud mislimo jer – nije. Kao što ni Edmund nije glavni junak.

Potom majka šalje decu samu u unutrašnjost, nekome ko se zove profesor (i trebalo bi da je predstavnik strogosti i lepote znanja) da deca tamo zaštićena od bombi provedu rat. No, kao i uvek kad se štiti telo, pojavljuju se iskušenja za duh: sledeći maštovitost male sestre koja se, igrajući se žmurke, sakrije u orman i pronađe prolaz u bajku, a i uz profesorovo ohrabrenje da se veruje i u ono što nije zdravorazumsko i logično, sva deca uđu u orman koji je prolaz za čarobnu zemlju Narniju. I tako, eto nas u bajci u koju se i ide po efektne arhetipove i arhetipske situacije upakovane u znanja koja u realnosti imaju mnogo manje reda i smisla.

Mala sestra u bajku nalazi blago i kao Alisa biva pozvana na čaj kod čudnog stvorenja, a zatim vraćajući se u realnost oseti svu usamljenost umetnika kog obični ljudi ne mogu da prate. Nažalost, ni ona nije glavna junakinja, kao ni bilo ko drugi. Glavni junak, zapravo, treba da je porodica, ali i od toga je, videćemo, slaba vajda. Mali brat Edmund, onaj vezan za oca, za razliku od sestrice, ušavši u bajku natrapa pravo na vešticu napravljenu mešanjem one iz Ivice i Marice koja ga mami na slatkiše i one iz Snežne kraljice koja zavodi i sa sobom odvodi dečaka Kaja. I tu on počini izdaju: reši da za slatkiše trampi vrhovnu vrednost konzervativnosti – porodicu, a uz nju i celu Narniju, koja će ostati pod veštičinom vlašću sva zaleđena i mračna kao dvorac iz Lepotice i zveri ili perverzni dvorac Tulse Dooma iz Miliusovog Konana varvarina; naime, ako Adamsonova bogom dana i u narnijskom proročanstvu naznačena porodica ne ostane jedinstvena i voljna da, zbog toga što jeste potomstvo Eve i Adama (ah, velike li zasluge i simpatične li fašistoidnosti), stane na čelo zemlje u kojoj nema ljudi već samo životinja i bajkovitih bića, ode mast u propast. Što bi verovatno imalo da znači da će u tom slučaju na javi, ispred ormana, ultralevi nacional-socijalista Hitler dobiti rat.

Međutim, kako su Hitler, filozofična ideologija i klasična dramaturgija daleko od današnjeg Hollywooda, a blizu mu je ideja takmičenja sa gledanošću Gospodara prstenova i Harija Potera, Adamson sve radi kako treba da posle Šrekovai Narnije krene u slavnu i bogatu budućnost. Znači, on se hvata za specijalne efekte, jurnjave, bitke, spotovske epizode i besmisleno srećan kraj (lav npr. vaskrsava ’nako, bez razloga i bez najave, onda kad mala deca u publici sasvim s pravom već isplaču dušu), a koji nas uči da ništa ništa ne znači i da možemo slobodno da izdajemo, jer posledica nema, bljak!

Producenti već najavljuju drugi i treći nastavak, pa da se odmah pozdravimo: ovoliko od mene o Narniji jer neću imati živaca da je gledam i kritikujem na dalje.