Ogoljeno, grandiozno i graciozno

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, tri mladića - Jonathan Donahue, Grasshopper i Dave Fridmann, započeli su u američkom gradu Bufalo muzičku avanturu nazvanu Mercury Rev, koja će tokom narednih deceniju i po, ispisati neke od najbajkovitijih stranica novog američkog roka.

Slušajući Mercury Rev, dogodiće vam se neponovljivo iskustvo, osetićete se kao na rolerkosteru koji vas šara i razbacuje kroz dijametralno suprotne krajnosti. Spajaće nespojivo, iritiraće i prožimati trncima istovremeno. Zbunjivaće i oduševljavati, izvlačiti osmeh na licu, a u sledećem trenutku naterati vas da bez trunke mačo blama pustite koju suzu junačku. Prožeti vas šarenom paletom emocija, prirediti iskustvo nakon kojeg ćete bez pogovora tražiti JOŠ. Mercury Rev su ukratko, jedinstven bend koji je istovremeno uspeo da ukroti buku i od melanholije napravi dobrog druga.

Mnogi su skloni reći da je Mercury Rev u stvari, priča satkana iz dva čina. Pre i posle albuma “Deserters song”, sigurno jednog od ključnih trenutaka u životu i formiranju ovog benda. Drastična promena zvuka koja će uslediti sa jednim od najboljih alternativnih albuma prošle decenije, dovešće do, praksom evolucije rečeno, rađanja predivnog leptira iz krljušti gusenice.

Epohalne ode ukroćenoj buci Yerself is a steam, BOCES i See you on the other side, čudnovati Deseters song, bajkoviti All Is Dream i najnoviji, grandiozni album The Secret Migration, dokaz su da Mercury Rev i dalje, nakon deceniju i po postojanja, i dalje mogu bez problema pisati predivne pesme, ne odstupajući od svoje vizije.

Promovišući svoje najnovije, šesto po redu vinilno čedo, Mercury Rev će poslednjeg dana novembra, svratiti i u Beograd, pokazati uživo neponovljiv doživljaj njihovog lajv akta i uveriti nas u ove, u gornjim redovima iznesene tvrdnje.

„Volimo turneje po Evropi. Posebno ako smo u prilici da upoznamo nova mesta, poput Beograda. To su oni tipovi koncerata koji nas unapred uzbuđuju, pred svaki odlazak na novu turneju. Nemoj pogrešno da me shvatiš, volimo da sviramo u Londonu, Parizu, Njujorku…, ali zaista se trudimo da na svaku turneju uključimo, za nas egzotična mesta poput Skoplja gde smo nedavno svirali ili u ovom slučaju Beograda. Pogotovo što smo čuli da u Beogradu postoji veliki broj naših fanova. I uvek vas na takvim mestima iznenadi pozitivna atmosfera i dobar vajb. Nadam se da će tako biti i u Beogradu”, kaže Jeff Mercel na početku razgovora za naš magazin.

JEFF: Pa sad… Sumnjam da smo ikad nastojali da zvučimo tipično američki, evropski ili nekako drugačije. U američkoj muzici postoje velike različitosti, a mi smo samo mali deo toga kolača.

Mislim da se, u suštini, radi o dosta optimističnoj, pozitivnoj ploči. Albumu koji nosi ugodan ambijent. Orkestracije su u ovom slučaju dale prednost ambijentalnom i ritmičnim motivima. Pesme su intenzivne, lične i emotivne. Iskreno se nadamo da je vredelo čekati na ovaj album skoro četiri godine.

Pa ne znam, svi u bendu gajimo različite stilove pisanja i vrlo je teško reći odakle kome dolazi inspiracija. To bi morao pitati svakog ponaosob. Meni lično, najveća inspiracija dolazi na turnejama, kroz događaje koji ih prate. U prvom trenutku, te ideje možda se čine besmislenima, jer nemaju trenutni efekat. Smisao dolazi kasnije, mesecima nakon turneja i javlja mi se poput fleševa, kad sećanja na pojedine događaje kreću da se sama od sebe odmotavaju poput klupka. Kad krenu da sevaju razna lica, neke rečenice koje pamtiš, pa čak i obična slika ima često presudan efekat. E, odatle sve počinje… u takvoj situaciji je sve moguće i svašta može da se dogodi. Na neki način, takav tok misli ne razlikuje se bitno od faze sna koju si pomenuo.

Zaista ne znam kako to da okarakterišem i da li uopšte postoji način da shvatim smisao te konstatacije, ali inspiriše me činjenica da ljudi u našoj muzici zaista vide nešto sveže i jedinstveno.

Bitan je u smislu što je na izvestan način promenio istoriju benda. Što nam je otvorio mnoga do tada zatvorena vrata, doneo veliki proboj na muzičkom planu. Iako je to naš do sada najkomercijalniji album, njegova veličina uopšte se ne ugleda u tome. Komercijalni smisao uspeha albuma ostao je u senci kreativnog. Na Deserters Song smo po prvi put osetili frekvenciju koju smo kao ličnosti ostvarili kroz muziku, situaciju u kojoj su se naše kreativne osobenosti sklopile u jednu izuzetnu avanturu. Avantura koja nas je izgurala napolje, u svet, učinila popularnima, dostupnima mnogima koji su nas tek tada otkrili...

Deserters Song nam je otvorio mnoga do tada zatvorena vrata, doneo veliki proboj na muzičkom planu. Iako je to naš do sada najkomercijalniji album, njegova veličina uopšte se ne ugleda u tome. Komercijalni smisao uspeha albuma ostao je u senci kreativnog. Tada smo po prvi put osetili frekvenciju koju smo kao ličnosti ostvarili kroz muziku, situaciju u kojoj su se naše kreativne osobenosti sklopile u jednu izuzetnu avanturu. Avantura koja nas je izgurala napolje, u svet, učinila popularnima, dostupnima mnogima koji su nas tek tada otkrili...

I nije baš … I dalje živimo u malom gradu, pa smo time izolovani od muzičke štampe i događaja koje popularnost nosi sa sobom. A ljudi u mestu gde živimo ionako nemaju pojma čime se bavimo. Što sve skupa stvara idealne uslove da na miru radimo svoj posao. Želeo bih da takvo stanje stvari ostane nepromenjeno i u buduće.

Mislim da je svaki bend koji postoji više od petnaest godina, prosto osuđen da vremenom prolazi kroz seriju (pred)određenih metamorfoza. Personalne promene tokom svih ovih godina, definitivno su ostavile traga na zvuku Mercury Rev, ali to je više rezultat prirodnog procesa. Kako odrastamo, tako se i menjamo kao ljudi, a samim tim se menjaju i naši afiniteti. Prosto, neke stvari vidiš drugim očima nego što si ih video pre recimo, petnaest godina. I to je definitivno najveći efekat na muziku koju stvaramo. U suprotnom, čini mi se da bi sve bilo mnogo dosadnije i monotonije.

Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ali, ponekad se po tom pitanju odlazi u sasvim nepotrebno preterivanje i stvaraju se razne konstrukcije. A tome je naročito sklona senzacionalistička muzička štampa. Ne znam šta da ti kažem u vezi Bakera. Dejvid je otišao iz benda, sviđalo se to fanovima ili ne, ali mislim da je citat koji si izneo pokušaj štampe da predstavi Dejvida kao ličnost, na jedan vrlo ružan način. Što zaista nije fer prema njemu.

Živi u Čikagu. Videli smo ga proletos kad smo tamo svirali.

Zadovoljstvo obično vodi do samozadovoljstva, pa ćemo pokušati da izbegnemo takvo nešto. Zvuk benda se zaista dramatično izmenio tokom poslednjih desetak godina i veruj mi, nastaviće da se menja. Već smo počeli da radimo na novom materijalu koji će sigurno biti novo poglavlje u našem zvuku.

Korištenje raznih novih instrumenata uopšte nam ne predstavlja neki napor. Jednostavno, pokušavamo da uradimo ono što je najbolje za svaku pesmu ponaosob. Što album ima širi koncept, imamo veću potrebu za širom paletom novih instrumenata kojima smo zamislili da obojimo, oplemenimo zvuk, i na kraju, od albuma napravimo jednu maštovitu, konkretnu celinu.

Možete očekivati pet nasmejanih faca koje vas posmatraju sa bine. I šta vam treba više od toga! (osmeh)