Da nije autoironičnih ispada sa preglumljivanjem i kreveljenjem, odlične akcione scene, tuče, dueli, humorni pasaži i brakorazvodno-ljubavna priča s gomilama stereotipa, činili bi drugi Zoro-nastavak zaista odličnim filmom. Čak i ovako, jasno je da ono što u filmu ne valja, nije film, već Amerika
Scenario: Roberto Orci, Alex Kurtzman
Uloge: Catherine Zeta-Jones, Antonio Banderas, Julio Oscar Menhoso
Izvršni producent: Stephen Spielberg
Trajanje: 129 min.
Zemlja: USA
Web: www.sonypictures.com/movies/thelegendofzorro
Kao što rekoh, ono što u Legendi o Zorou ne valja jeste sama Amerika, zemlja koju u Campbellovim izmišljenim istorijskim okolnostima (za koju će većina ne samo američkih već i ostalih gledalaca poverovati da su istinite!) napada evropska masonerija i to sapunom (!!!), iz kojeg će, doduše, na američkom tlu - iscediti nitroglicerin! Kad se tome doda loše znamenje koje gledaoca prati od najavne špice, a oličeno je u fotografiji dečaka koji uzleće na biciklu, tj. činjenica da je u film prste umešao i neiskreni kičer Spielberg, gotovo da bi se moglo reći da je ono što je proizašlo u datim okolnostima još malo pa fantastično!
Džinovska i odlična uvodna sekvenca u kojoj Zoro pokazuje svoja akciona umeća, a za „mcguffin“ ima jurnjavu oko glasačke kutije, takva je da će oduševiti svako dečje srce (bez obzira u koliko mlado ili staro telo je to srce upakovano) i razbesneti svakog ko voli Umetnost sa velikim „U“, a zar ima pravijeg filma od filma koji može da izazove upravo te dve reakcije!
Posle uvodne sekvence nailazi ljubavna sekvenca bračne vrste, gde vulgarna muževnost Antonija Banderasa i primerena joj vulgarna ženstvenost Catherine Zeta-Jones simbolizuju red i poredak braka, porodice i države – ko nije shvatio iz slike, ima dijalog nazdravljanja pre nego što se kucnu čašama: „Za državu, za nas!“.
E, onda dolazi do poremećaja te bračno-državne stabilnosti jer – bračni par ima dete, a muževni muškarac i dalje hoće da živi mladićki zanimljivim životom, baš kako to često biva i u stvarnosti. Gornji ton svađe i pravog zapleta ovog nastavka o Zorou glasi ovako:
Zeta-Jones: (razočarano) Šta se desilo sa čovekom za kog sam se udala?!
Banderas: (ogorčeno, mudrijaški pitanjem na pitanje) Šta se desilo sa ženom koja se borila rame uz rame sa mnom?!
Zeta-Jones: (ubilački, trijumfalno) Rodila je dete!
Posle ovakvog početka, film se razgranava u neku vrstu replike na Hitchcockovu Ozloglašenu, gde će se opet sva deca radovati, a svi skloni Umetnosti osetiti sablažnjeni blasfemijom. Na kraju filma vodvilju slična labilna ravnoteža aktivnih ljudi biće ponovo dovedena u red, ukazivanjem da na mlađima svet ostaje. Dečak, dete bračnog para Zorro, ima nekolicinu scena koje su, na opšte uveseljenje dece u publici, sjajne.
S obzirom na korektnost Legende o Zorou gde Banderas jasno ustaje protiv onoga što zovemo male bonding, a umesto toga staje na stranu svog odnosa sa ženom, u narednom nastavku, s veseljem možemo očekivati priču o Zorro-kćerkici koja jednako dobro barata oružjima i oruđima kojima barataju i drugi ukućani.
Komentari