Da li umetnost i delinkvencija na svim mestima i u svim vremenima imaju nešto zajedničko? Ili, prostije i konkretnije, da li su pop kultura i video piraterija bliske u Srbiji danas? Ovo nije tekst o tome, ali ako želite da pogledate ovogodišnjeg ruskog kandidata za Oskara, film Noćna straža scenariste i reditelja Timura Bekmambetova, rođenog sovjeta, danas Kazahstanca, moraćete, imali o tome stav ili ne, da pribegnete delikventnom ponašanju!
Scenario: Timur Bekmambetov i Leata Kalogridis
Uloge: Konstantin Khabensky, Vladimir Menshov, Dmitry Martynov, Viktor Verzhbitsky, Galina Tyunina, Mariya Poroshina
Žanr: SF-triler-horor
Trajanje: 114 min.
Proizvodnja: Rusija, 2004.
Zvanični web: http://www.dozorfilm.ru
Noćna straža, prvi film iz stražarske trilogije četrdesetčetvorogodišnjeg reditelja, scenariste i producenta Timura Bekmambetova potukao je sve rekorde na ruskim bioskopskim blagajnama 2004. postavši tako najgledaniji film svih vremena (mada je tamošnji rekord, kažu, ove godine prevaziđen, opet od strane domaćeg, tj. ruskog filma). Za 2006. najavljena je Dnevna straža. tj. Noćna straža 2 koja se je u fazi postprodukcije, a za 2007. i Noćna straža 3 koja je u preprodukciji.
Kritičari su podeljeni oko stava prema Bekmambetovu (Bekstvo iz Avganistana - 2002, Gladiatrix - 2001. i Pešavarski valcer - 1994) i Noćnoj straži. S jedne strane raduje se čovek činjenici da gleda nešto što nije američko, a skupo je i raskošno, pa makar u suštini bilo i jeftino! Naime, samo pet miliona dolara koliko je iznosio zvanični budžet filma, za ovakav projekat zaista predstavlja oskudicu koju nije teško primetiti; s druge strane, uz dužno poštovanje činjenice da smo videli samo trećinu celine, teško je ne primetiti kako Bekmambatovljevo delo neodoljivo podseća na ono što se zove studentski film, samo kad bi studenti režije imali para i prava na toliki budžet. A mane studentskih filmova su različite: od toga da studenti režije uvek imaju delo mnogo veće od budžeta, preko toga da još ne vladaju svim znanjima potrebnim za profesionalno delovanje, pa preko goruće želje da odjednom i pokažu ono sve što su već naučili, a i koliko se dive uzorima, pa do toga da su tehnika i tehnologija u studentskim filmovima ono što je istaknuto na uštrb scenarija koji se tretira kao manje bitna stavka u nastanku dela.
Pomalo nemušta i povremeno teško razaznatljiva priča počinje u dalekoj prošlosti i srednjevekovnoj viteškoj ikonografiji, gde se, nesvojstveno hrišćanstvu, na gotovo budistički način relativizuju svetlost i tama. Oni koji se bore na strani svetla i oni koji se bore na strani tame toliko su podjednaki u svemu, pa i u želji da pobede, da vrhovna sila uviđa da će svi poginuti ako ih ne zaustavi u borbi. Tako svaka strana dobija svoje jin/jangu podobne pertinencije i svoje tačke suprotne boje u onom drugom: dnevnu, odnosno noćnu stažu koja pazi da se onaj drugi ne osili; 1992. glavni junak filma Anton Gorodetskij, do tada „mali čovek“, zbog ljubavnih jada odlazi vračari ne bi li mu ona pomogla da vrati devojku; ispostavlja se da je devojka trudna, a vračara zla – ona Antona laže da je devojka trudna sa drugim, pa naš zaljubljeni junak preuzima na sebe odgovornost za vradžbinom izazvani abortus; abortus, međutim, ne uspeva jer borci svetla upadaju unutra i sprečavaju vradžbinu, no tim se gestom i Anton i njegov budući sin iniciraju za Drugačijost. Dvanaest godina kasnije dečaka jure sile mraka da ga pojedu (mada se, kao i u većini vampirskih filmova ne zna ko koga, kada, zašto i sa kolikom nužnošću jede!), a sile svetla trude se da ga spasu. Zabunom dečko se opredeljuje za mrak tj. za matricu Lucasovih Ratova zvezda gde su otac i sin na različitim stranama.
Logična je pretpostavka da će u drugom delu nekako pobediti svetlo, što onda znači da će u trećem i završnom delu opet pobediti – mrak!? Ne, to bi bilo tako... hispano-američki. Ruski je (sa dahom Kazahstana), videćete, da sve opet ode na istočnjačku relativizaciju: u prvom delu pobedi zlo, u drugom dobro, a u trećem se ponovo uravnoteže bez pobednika i gubitnika za narednih hiljadu godina. U tom slučaju, prvi deo biće najbolji deo, tj. što ste videli – videli ste.
Naravno, ovo je moja hipoteza i, treba li da kažem, volela bih da se varam, jer akcioni filmovi nisu filmovi smirene pacifističke mudrosti, već filmovi dinamične agresivne časti!
Komentari