Još uvek pokušavam da izađem na kraj sa imenom “Dead Child”. Stvari se razvijaju sporo ali temeljno. Imamo jedinstven zvuk – možda će on dovesti u pitanje način na koji neki ljudi poimaju cool
Nakon što je, posle samo dva LP-ja, rasformiran
Slint, jedan od važnijih bendova ikada, gitarista ovog kvarteta
David Pajo nastavio je da razrađujepost-rock priču,čijesu početne stranice ispisali upravo Slint svojim epohalnim drugim albumom
Spiderland (1991). Rezultati njegovog post-Slint delovanja raspršeni su po širokom spektru izdanja na kojima je radio kao solo umetnik, član benda ili gost.
Njegov poslednji poduhvat nosi još jedno u nizu novih imena i ličnije je nego ijedno do sada – Pajo . David je već krenuo dalje – ovoga puta, nedugo nakon reunion turneje Slint i nešto manje nedugo nakon članstva u grupi Zwan
Billyja Corgana, u još jednu bendovsku avanturu, riskantnog imena Dead Child. Osnovano je nadati se da će čak i takvo ime imati umesno značenje zahvaljujući ovom mračnom romantiku.
Odgovore na hrpicu pitanja sa kojom je suočen David je mailao iznenađujuće brzo.
POPBOKS: Sećaš li se prve pesme koju si napisao?
DAVID PAJO: Imao sam četrnaest godina i nisam znao da sviram gitaru. Drug i ja smo napisali pesmu pod naslovom I Hate Elevator Music. Pratio sam znake na vratu gitare zbog melodije.
Koja je ambicija kod tebe bila izraženija na početku karijere: da budeš deo nečega ili da budeš inovator?
Moji prijatelji i ja smo samo želeli da napravimo nešto drugačije, nešto što bi se protivilo klimi u popularnoj muzici tog vremena.
Da li je nastanak Slint bio više stvar prijateljstva ili muzičarska stvar?
Prijateljstva. Naravno, rezultat toga je bilo to što smo imali slične muzičke ukuse u to vreme.
Obrazac “reci mi nešto o...” obično nije najbolji izbor, ali ovoga puta... Reci mi nešto o Spiderland.
To je bila ploča koju je napravio bend u kojem sam bio u vreme srednje škole i koledža.
Da li si se ikada pitao kako bi bilo da je Slint postao popularan kao Nirvana?
Ne.
Šta misliš o terminu post-rock?
Nikada mi se nije sviđao, ali razumem zašto postoji. To je prilično neprecizan način da se mnogi neslični bendovi stave pod isto ćebe.
Tvoje solo stvaralaštvo često zvuči poput nekih vrlo starih stvari; koji su tvoji glavni pre-rock uticaji?
Uvek mi se sviđala rana američka muzika, crna i bela. Hank Williams, Jimmie Rodgers, Blind Willie Johnson, Washington Philips... Ne možeš pogrešiti.
Koliko se način na koji razmišljaš o muzici promenio otkako si počeo da radiš solo?
To je dobro pitanje... Promenio se veoma drastično. Kada sam počeo to da radim, bilo je dovoljno da čujem sebe na traci da bih se uzbudio. To oduševljenje je nestalo i mogu da se uzbuđujem oko drugih stvari.
Da li ti je Zwan bio zabavan?
Zabavan? Ne. Ali bilo je to iskustvo kroz koje sam učio i od kojeg sam imao koristi, na neki uvrnut način.
Da li si ikada, tokom Slint reunion turneje, poželeo da radiš na još jednom LP-ju Slint?
Da, mnogo puta.
Zašto si odabrao da svoj poslednji LP ne potpišeš sa Papa M?
Izgledao mi je previše lično da bih se skrivao iza njega. Takođe, to je bio dobar način da se album izdvoji među ostalim radovima - PAJO je, na kraju krajeva, reč od četiri slova!
U kom delu procesa pisanja tvojih pesama obično nastaju stihovi?
Zavisi od pesme, ali obično vokalna melodija inspiriše mrmljanje – koje se kasnije pretvori u opservacije.
Omiljeni pesnici?
Lorca, Hafiz, Robert Graves.
Kakva je situacija sa Dead Child? Uzgred, jesi li oklevao oko tog imena?
Da, još uvek pokušavam da izađem na kraj sa tim imenom. Stvari se razvijaju sporo ali temeljno. Imamo jedinstven zvuk – možda će on dovesti u pitanje način na koji neki ljudi poimaju cool.
Hajde da završimo širokom slikom. Koji je tvoj omiljeni aspekt današnjeg sveta, a koji ti najviše smeta?
Volim: činjenicu da sve stvari stare.
Mrzim: činjenicu da sve stvari stare.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.