Corganova lekcija je najpre bliža onome čemu nas o 80-im uči VH-1. Za razliku od post-punk omladine koja bi htela glamur Duran Duran a da ne zna da svira, Corgan kreira osmišljene pesme pokazujući u čemu je najveći kvalitet te decenije
Iako je rad
Billyja Corgana oduvek bio preglomazan da bi se mogao posmatrati kao eksperiment, već je uvek tumačen kao deo špica savremene rock scene, on je suštinski bio i ostao možda i najveći postmoderni eksperimentator u visokotiražnoj produkciji. Nepravedno smešten u okvire grungea, koje je višestruko nadilazio, zauvek je ostao etiketiran kao multitalentovani eksponent vitalnog američkog rocka, gotovo fatalno lišen magnetizma koji je njegove saborce učinio neosporenim kultom i, zašto ne reći, donosio im uspeh za daleko inferiorniji materijal od onog koji je Corgan isporučivao.
Zamislite frustraciju školovanih muzičara izvanrednog raspona glasa koji prisustvuju opštoj euforiji bez presedana kad Bajaga na stadionu promumla
Zažmuri. Slične frustracije imao je i Corgan, pa se može reći da sve njegove ploče, od onih koje je snimio sa
The Smashing Pumpkins, preko solo, do onih na kojima je gostovao, tek čekaju punu valorizaciju.
Ako je Gish (1991) bio veliki gitarski album, Pumpkinsov susret sa velikim igračkama koje prave stadionsku buku, sličan sindromu Soundgardena na Louder Than Love (1990); ako je Siamese Dream (1993) bio odnošenje velikih igračaka na koledž radio; ako je Mellon Collie (1995) bio magnum opus u vreme kad je dupli album bio zanemaren kao forma; ako je Adore (1998) bio prevremeni porođaj neo-gothike za kakav bi pola scene prodalo dušu Đavolu (u Skandinaviji), zamonašilo se (u Gornjem Milanovcu) ili išlo da reklamira Đavolu zašto su mu prodali dušu a nemaju ovakvu ploču; Machina (2000) poslednji rock album na zemlji.... Future Embrace je Corganova lekcija iz eighties revivalizma.
Corganova lekcija je najpre bliža onome čemu nas o 80-im uči VH-1. Za razliku od post-punk omladine koja bi htela glamur Duran Duran a da ne zna da svira, Corgan kreira osmišljene pesme pokazujući u čemu je najveći kvalitet te decenije.
Uostalom, zar nije paradoksalna ta post-punkerska osobina da beže od popa u još trivijalniju formu ako je ima, od muzike za trajno pohranjivanje u muziku trenutka, a sve to sa referencom na albumski relevantne bendove? Rečju, koga The Cure inspirišu da svira The Rapture, taj je stvarno ili za psihijatra ili za otorinolaringologa.
Osamdesete. Tada je čak i najbanalniji hit bio vrlo precizno i čisto strukturisan. Otud mu i potencijal da bude evergrin. Kada bih došao na čelo Intelligence Servicea ili bar MGM-a, prvo što bih rekao kolegijumu bilo bi: Čoveče, danas skoro da nema benda koji bi mogao da napiše pesmu za špicu Džejmsa Bonda. Moj neostvareni san je da to snime Pet Shop Boys, a trebalo je to da urade za A View to a Kill. Ko danas? Eventualno Placebo?
Corgana osamdesetim najviše približava instrumentacija, uvođenje klavijatura, nešto kaloričnija zvučna zavesa na The Cars kosturu, ukrštanje onoga što je Corgan radio sa Ricom Ocasekom na odličnoj ploči Troublizing (1997) i sa New Orderom na turneji sa pločom Get Ready (2001) , sa malo oštrine umetnika koje su Pumpkinsi obradili na B stranama Mellon Collie , dakle – Garyja Numana, The Cure, Blondie, Depeche Mode.
Ono što odvaja Corgana od falsifikata je vrlo skladna i sada već kanonizovana struktura rima, konstrukcija strofa i refrena koje ga čine pre svega izvanrednim pop zanatlijom. Njegov stil je postao prepoznatljiv, pa nije bez osnova teza da su njegova meandriranja nezavisna od supstance, već da je reč o čistim žanrovskim vežbama. O tome može neko drugi, detaljnije.
Corgan je svoju Veliku Priču verovatno završio. Adresa sa koje nam stižu njegove ploče glasi Hepiend. Slična je kao Jay-Zjeva samo što on na Shawn Carter na svojoj tek sad kuša ono o čemu je dotle repovao. U svom Hepiendu Corgan takođe nalazi dubok motiv, izvesnu neostvarenost koja čini da mu naklonjeni kritičari pišu malo duži uvod u recenzijama. Zbog prvih 1.598 karaktera moje recenzije Corgan i dalje piše pesme. Eto mu ih.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.