Pomoću kolažne MTV forme neophodne kako bi se uopšte privukla pažnja generacija koje provode sate ispred televizora, dočaran je imaginarni svet industrije slatkiša. Opčinjeni aurom ekskluzivnosti plasiranom globalno putem medija, svi ljubitelji ovog proizvoda navodno su imali istu šansu da postanu slavni
Scenario: John August prema romanu
Roalda Dahla
Uloge: Johnny Depp (Willy Wonka),
Freddie Highmore (Charlie Bucket),
Annasophia Robb (Violet Beauregarde),
Julia Winter (Veruca Salt),
Jordan Fry (Mike Teavee),
Philip Wiegratz (Augustus Gloop),
Deep Roy (Oompa Loompa),
Helena Bonham Carter (g-đa Bucket)
Producenti: Michael Siegel, Brad Grey, Richard D Zanuck, Liccy Dahl, Jennifer Aniston, Brad Pitt, Matthew Baer
Žanr: dečji/komedija
Trajanje: 115 slatko-gorkih minuta
Proizvodnja: SAD/UK, 2005.
Sajt: http://chocolatefactorymovie.warnerbros.com/
Umotana u šareniš, ovogodišnja hit-poslastica iz radionice
Tima Burtona je neodoljivo primamljiva, ali ipak, dosledno receptu ovog dark majstora, ostavlja trajnu gorku aromu, svojstvenu tamnoj čokoladi za odrasle koja sadrži veliki procenat supstance prenesene iz stvarnog sveta.
Pomoću kolažne MTV forme neophodne kako bi se uopšte privukla pažnja generacija koje provode sate ispred televizora, dočaran je imaginarni svet industrije slatkiša čiji je vlasnik izvesni inovativni Willy Wonka. I kao u bajci, nalik Ivici i Marici koji, navabljeni šećerom, upadaju u niz strahobnih situacija, petoro lojalnih konzumenata Wonkalade suočava se sa konditorskim svetom punim iznenađenja i opasnosti. Opčinjeni aurom ekskluzivnosti plasiranom globalno putem medija, svi ljubitelji ovog proizvoda navodno su imali istu šansu da postanu slavni.
Ipak, zato što i kupuju više, zlatne propusnice koje će ih dovesti u taj čarobni svet pronašla su američka, britanska i nemačka deca. Njihovi identiteti već su čvrsto određeni stanovištem prema potrošnji: najafirmativniji stav ima Nemac Augustus, čije bi geslo moglo da glasi “konzumiram dakle postojim“. Dečakova ličnost svodi se na to što konzumira – proždrljiv je i sav musav od čokolade. Upinjući se da konstantno pobeđuje u raznim (uglavnom besmislenim) disciplinama, takođe afirmativna Violet pridržava se devize “pobeđujem dakle postojim“, uz podršku majke koja se na taj način razračunava sa sopstvenim porazima.
Još ekstremniji slučajevi, Veruca Salt i Mike Teavee određuju se tako što ističu sopstvenu nadmoć prilikom potrošnje (conspicuous consumption). Razmažena i prezaštićena devojčica koja “prezire - dakle postoji“ pronalazi uvek nove načine da svoj prestiž prikaže ostalima kojima će ta vrsta luksuza zauvek ostati nedostupna. “Uništavam dakle postojim“ kredo je nasilnog dečaka opsednutog usavršavanjem svoje spretnosti i kontrole nad militantnim video-igricama i tehnološkim dostignućima.
Za razliku od njih četvoro, koje bahatost definiše kao zločeste likove u bajci (te su i zaslužili da stradaju), Charlie je zreo i moralan - odgovoran i obziran prema drugima. Iako nerado, on predlaže da svoju zlatnu propusnicu proda sugrađanki koja je ponudila 500$, jer je svestan da bi ta svota mnogo značila njegovoj porodici. Saosećajan kao Marcus u filmu About a Boy (Chris & Paul Weitz, 2002), kojeg svet samopovlađujućih i samopovređujućih odraslih ispunjava setom, Charlie bezuslovno prihvata „a dultescenta“ – odraslog čoveka čije je ponašanje i razmišljanje i dalje adolescentsko.
Infantilni Willy Wonka, kojem je otac, zubar, zabranjivao slatkiše u detinjstvu, privučen je upravo onim što ga prestravljuje. Flešbek prikazuje kako se mali Wonka, poput kakvog deteta-Hellraisera (zbog fiksne proteze sa propratnom headgear skalamerijom koja oblikuje vilicu) naslađuje uskraćenim bombonama. Bunt protiv oca Willy pretvara u preduzetničku karijeru, unoseći u proizvodnju slatkiša svoja izopačena tumačenja sveta odraslih (tučeno vrhnje – „whipped cream“ nastaje tako što kravu bičuju; u fabrici je sve jestivo, uključujući i njega samog “I'm eatable [sic] too“).
Gde deca iz ovlašnih asocijacija samo naslućuju zastrašujuće fenomene, odrasli odlično vide paralelu između nastranog Willyja i Michaela Jacksona. Bez karikiranja, nepogrešivo precizno, Johnny Depp dočarava ovog slatkorečivog celebrityja koji je iz starmalog crnačkog zabavljača izrastao u belca ekscentrika, potvrđujući na taj način da je agresivno normativno dejstvo dominantne društvene grupe u stanju da poništi i biološke činjenice. Da ovo tumačenje nije nategnuto pokazuje i flešbek u kojem kostim malog Wonke za Hallowe'en jako podseća na kukuljice članova KK Klana.
Sasvim realan strah odraslih od otkaza takođe je detaljno razrađen: u fabrici čokolade svi radnici su iz plemena Oompa Loompa i zapravo su neraspoznatljivi - stotine njih odglumio je jedan glumac. Pseudoantropološki flešbek pomoću kojeg Wonka opravdava eksploataciju radne snage iz južne hemisfere prikazuje kako su ovi urođenici navodno jeli isključivo gusenice, te je on rešio da ih izbavi i dovede u civilizaciju. Osim što ne razaznaje pojedinačne radnike, arogantni Wonka ne želi ni da se potrudi da zapamti imena dece koju je poveo u obilazak pogona.
Bez obzira na teško svarljive teme, ritam filma nalik je muzičkim TV kanalima, numere (presek popularne kulture - od Esther Williams, preko nastupa Jackson 5, Bollywooda, pa sve do heavy metal bendova) su duhovite i pevljive. Sav taj hiperaktivni kič, naravno, nije tek eye-candy. Kao što i skromni Charlie naslućuje, nametljiva industrijska/medijska proizvodnja i potrošnja postala je središte zbivanja i merilo uspešnog života.
Na tom vašarištu, doduše, dečak je pomalo dezorijentisan, kao i protagonista filma
Moulin Rouge! (Baz Luhrmann, 2001) - jedino što preostaje je da slegne ramenima i zapeva “The show must go on!“. Kao u pravoj bajci, unutar sveta iz mašte, stvarne vrline jasno su suprotstavljene porocima iz stvarnog života. Iako shvata uticaj tržišta, Charlie takođe zna da je u stvarnom životu preporučljivo jesti povrće i crni hleb, a da je dezert poslastica baš zato što je u ograničenim dozama. Obrnuta proporcija izaziva simptome poput vrtoglavice i mučnine, da i ne pričamo o avitaminozi.
Komentari