Istoimena Hičkokova komedija iz 1941. godine zasnovana je na birokratskoj zabuni zbog koje je tadašnji njujorški bračni par Smith godinama bio u zabludi da je venčan. Obe komedije zapravo sadrže komentar o moći države da uređuje autonoman, intimni prostor i postavi se kao ovlašćeni kontrolni faktor
Ocena g-dina Dinića:
Scenario: Simon Kinberg
Uloge: Brad Pitt,
Angelina Jolie,
Vince Vaughn,
Adam Brody,
Kerry Washington,
Keith David,
Chris Weitz,
Rachael Huntley,
Michelle Monaghan, Simon Kinberg
Producenti: ErikFeig, LucasFoster, PatrickWachsberger, EricMcLeod, AkivaGoldsman, ArnonMilchan
Žanr: akcioni/ komedija
Trajanje: 120 dinamičnih, duhovitih minuta
Proizvodnja: SAD, 2005.
Svetska premijera: 10. jun 2005.
Web: http://www.mrandmrssmithmovie.com
Konačno jedan film čiji trejler nije bolji od celine! Hrpe elegantnog, kompaktnog oružja, sofisticirani hardver zbog kojeg bi okice svakog profi kompjuteraša zaiskrile, ekstra skockani autići - sve same igračke za dečkiće! A tu je i Angelina Jolie, mada posle Tomb Raidera nisam u stanju da je posmatram kao ženu, već kao kompjutersku animaciju koja stalno ima neki gard. Mediteranski sočna Monica Bellucci je više po mom ukusu.
Ali arsenal kod kuće? Poraz je neminovan! Temperamentna, a naoružana gospođa Smith radi za agenciju koja je glavni konkurent onoj gde je zaposlen njen suprug. Krijući svoje poslovne identitete, a prioritetno lojalni firmama, oni održavaju privid skladnog braka. Smithsi (sic!) imaju odvojena skladišta: dok ona svoje damsko vatreno oružje čuva u rerni (šta sad da mislim o domaćicama čije je šporete proizvela Sloboda - Čačak ?!), njegov teren je dvorišna šupa.
Ubojiti Brad Pitt je abgrejdovao svoje uloge iz filmova Snatch (Guy Ritchie, 2000.) i Fight Club ( David Fincher, 1999.), pa je sad i beskrajno duhovit, osim što se ubedljivo bije i besomučno puca. Moja jedina zamerka je što se, uprkos onakvoj hemiji između Angeline i Brada, ipak ne dešava ništa što bi trinaestogodišnjacima uskratilo pristup bioskopima (krivac je američka klasifikacija). Sve u svemu, em ćete se odlično provesti, em ćete moći da zadivite devojku ili ortake uvidima - sopstvenim, ili pozajmljenim iz g-đinog izlaganja koje sledi.
Ocena g-đe Dinić:
Bez ikakvih očekivanja, s namerom da 'ubijemo' par sati pre Davida pusti-nas-u-disko Moralesa, a i skroz prikladno za subotnje veče, izabrali smo film na temu "prelepi par precizno puca". A ipak - iza naizgled banalnog akcionog filma sa suficitom naoružanja, krije se kritika uperena u srž pankapitalističkog društva, po stavkama raščlanjiva pomoću teorija subverzivnog kolektiva
Critical Art Ensemble (koji je maja 2003. godine održao vickasti skup u Muzeju savremene umetnosti).
Istoimena Hičkokova komedija iz 1941. godine zasnovana je na birokratskoj zabuni zbog koje je tadašnji njujorški bračni par Smith godinama bio u zabludi da je venčan. Obe komedije zapravo sadrže komentar o moći države da uređuje autonoman, intimni prostor i postavi se kao ovlašćeni kontrolni faktor - da posredstvom bračnog savetnika propisuje šta je, i koliko puta, poželjno raditi iza zatvorenih vrata na kojima se nalazi pločica sa zajedničkim prezimenom.
U društveno podsticanom ratu polova emocije su nerentabilne, koče produktivnost. Onog trenutka kad (svojoj agenciji odana) Jane Smith dobije nalog da likvidira sopstvenog muža jer je označen kao neprijatelj, prizor ogromnog plišanog medveda kojeg je preciznim hicima osvojila u zabavnom parku dok su njih dvoje bili u fazi 'muvanja' preti da ugrozi projekat zbog osećanja i sećanja koja budi. Prihvatajući tradicionalno muške 'vrline' poslovnosti i objektivnosti, Jane shvata u kojoj je meri lakoća ubijanja - podnošljiva.
U ovoj distopiji zapravo više i ne postoje muški i ženski rod, već samo kontrolisani građani koji u svakom momentu mogu biti locirani pomoću, npr. sopstvenih mobilnih telefona, kako bi im bio zadat nov radni nalog. Na zabavi kod uzornih suseda, u ruke g-đe Smith slučajno dospeva nečija beba, koju ona nespretno drži podalje od sebe, očigledno prestravljena 'predmetom' koji ne može racionalno iskontrolisati. Sa tako poslušnim pojedincima koji svoju najkvalitetniju energiju ulažu u agencije koje ih na prvi znak pobune olako žrtvuju, državi nije teško ni da povremeno 'uveze' potrebne količine već formiranih stručnjaka iz ostatka sveta, birajući pritom optimalne primerke.
John i Jane Smith angažovani su na paravanskim poslovima koji im omogućavaju pristup vrhunskim tehnološkim dostignućima - on je građevinac, a ona programer. U domenima gde se oprema konstantno unapređuje i usavršava, kao u filmu
Crash (
David Cronenberg, 1996.), postaje sve uočljiviji jaz između besprekorne mašinerije i arhaično osetljivog tela sa još ranjivijim duhom.
Ono što je istovremeno zabavno i zastrašujuće jeste izmeštanje bračnih zvockanja i klišea iz porodičnog u vojni domen. Na vazda osetljivo pitanje "Koliko ih je bilo dosad?" - on prijavljuje šezdesetak, a ona čak 312 - prethodnih partnera ili uspešno likvidiranih meta, ostaje nerazjašnjeno. Iz ugla agencijske birokratije ipak defektni mehanizmi, Jane i John priznaju svoje istinske identitete, što vodi u iskrenost o "povredama na radu" ali i važnijim aspektima njihovih humanijih strana. Ona je sasvim zatečena jer saznaje da je on zapravo diplomirao istoriju umetnosti ali se kasnije opredelio za lukrativnije branše. S tim u vezi, kao kontrast naknadnoj besprekornoj produkciji, uvodne sekvence njihovog upoznavanja u Kolumbiji snimane su iz ruke.
Na zgarištu konačnog obračuna u robnoj kući potrepština za domaćinstvo, g. i g-đa jedno drugome čuvaju leđa. Iako škartirani od strane sopstvenih firmi, monetarno skrajnuti, u demodiranim polovnim trenerkama brenda "Jesus Saves", Smithsi sada znaju ono što je i Wilhelm Reich odavno tvrdio - da je primirje rata polova ostvarljivo jedino u - tampon zoni.
Komentari
-
deni (gost)
| 16.02.2009. 18.53.08
extra film kao i glumci u njemu dopada mi se opasno . .
-
necu da ti kazem (gost)
| 28.03.2010. 12.54.53
Film je extra.
naj
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.