431-440 od 2864 (strana 44 od 287)
Viveg nam pokazuje kako izgleda kada se sada već sasvim izgrađeni pisac, na vrhuncu svojih kreativnih moći prihvati naoko jednostavnog poduhvata – da napiše savršeni roman po šnitu literature koja cilja prvenstveno ka ženskom rodu
Nada u pravičan ishod je, baš kao i svaka druga nada, još uvek besplatna. A pravo na nadu imaju i hollywoodski producenti i glumački superstarovi. Evo osvrta na dva skorašnja bioskopska ostvarenja koji nisu u potpunosti uspeli da svoje vidne kvalitete kapitalizuju i na kino-blagajnama
Premda kao opravdana stoji opaska da se skorašnjim radovima Allen opasno primakao pojmu turističkog (dakle, promotivnog) filma Ponoć u Parizu u krajnjem zbiru ipak ostavlja utisak solidnog i dovoljno zabavnog filma prekaljenog veterana
Nekada su čuda moguća – na primer da zažalite što američki rediteljski superstar nije izučio ponuđeno u jednom odličnom, a tematsko-žanrovski srodnom filmu
(Karpos)
„... kako preneti belu boju sa vapnenca, krečnu prašinu što sa stubova prelazi na prste, nežno, polenu nalik beharsko rumenilo na grčkim vazama koje čini da mnoge od njih izgledaju poput ogromnih šljiva čiste svetlosti. Pošto ste učinili sve ovo, još morate da ovladate nijansama neobično svetle ljubičaste, izmešane sa bojom gita kao i sive sa bojom gita na ostrvskom stenju – stenju koje izgleda kao da je lava što se lagano hladila.“
Prepun protivurečenosti, koncept nezavisnog vesterna, čiji je protagonista junakinja koju igra Michelle Williams, deluje interesantno
Ako ništa drugo, ionako vrlo dobri Sibir će Kecmanovićevim neistomišljenicima poslužiti kao lakmus-papir vlastitih trpeljivosti prema primeru drugosti, jer setimo se da je tokom halabuke oko Topa... Miljenko Jergović hrabro priznao da je jarko želeo da mu se ta knjiga ne svidi, da bi, pročitavši, poklekao pred njenim neospornim kvalitetima
Dogodila se i Parada... Doduše, ne na ulicama Beograda, već u bioskopskom mraku... Srđan „Srdjan“ Dragojević u svom najnovijem filmu nudi neujednačeni melanž smeha i suza
(Laguna)
Na samom kraju minulog Srbija je na dar dobila prvu pravu novomilenijumsku srpsku detektivsku misteriju; i ne samo to, o istom trošku Tito je umro se preporučuje i kao rečita i nestašna ideološka ekstravaganca i stvarnosna proza bez mane
