31-40 od 314 (strana 4 od 32)
Biće to neobično otvaranje festivala, jedna dobra hologramska makljaža između junaka američkih akcionih filmova i moje malenkosti. Nameravam da Brucea Willisa pretučem na livadi ispred moje kuće na Mećavniku.
Sebe sam uvijek doživljavao pomalo vangoghovski, nisu mi sve slike remek dijela ali nitko ne moze poreć' da sam to ja. Naravno da svatko ima bolje i lošije trenutke u karijeri ali si nikada nisam mogao prebaciti, i vjerovatno i neću, da nisam dao apsolutno sve od sebe da pokušam napraviti najbolje u tom trenutku
U Novom Sadu su za poslednjih 12 godina na vlasti bile skoro sve političke opcije. Svaka politička opcija je na kraju prepoznala značaj Exita za Novi Sad i davala podršku. To je nešto što je najavljeno i ove godine, što je dobro. Ranije je bilo više pokušaja da se Exit politizuje, a sada je već jasnije da je on bitan za društvo. Sada se gleda kako da on maksimizira dobit za društvo i državu
Veoma se radujemo na probama i jedva čekamo da sviramo jer nije u pitanju klasičan nastup. Na ovom koncertu ćemo nešto uraditi po prvi put – ceo jedan album, Prisluškivanja, zbog jubileja ove ploče, ćemo odsvirati u celosti, i to će biti prvi deo koncerta. Presek svih naših singlova činiće drugi deo koncerta. Da citiram Obru, to sam od njega ukrao: “Prvi deo koncerta će biti na 33, a drugi na 45 obrtaja.”
Desilo nam se i da su nas uhapsili kad smo prolazili kroz Kragujevac vraćajući se sa jezera. Zaustavila nas je saobraćajna policija. Kao redovna kontrola, duvanje u onaj aparat za merenje alkohola. Onda se ispostavilo da uopšte nije to u pitanju, već da dolaze policajci u civilu da nas hapse. Mi pitamo: “Zašto nas privodite?”, oni kažu: “Ne, mi vas hapsimo”
Svaki muzičar koji počinje da se bavi rokenrolom sanja o tome da ima bend, da putuje i deli svoju muziku sa publikom. Nama je svaka turneja novo ostvarenje tog sna i uvek je isti osećaj da prvi dan po završetku serije koncerata pomisliš gde sviraš naredne večeri
Postoji u Dvornikovićevoj knjizi Karakterologija Jugoslovena tako jedan opis iz tridesetih godina u kom se kaže da su naši ljudi sa sela odlazili u Francusku i Englesku i kad su se vraćali dolazili su ljepše obučeni, u nekoj svili i zlatu itd, i uveli su tada nepoznatu stvar – a to je osmijeh. A osmijeh je, kaže, “djelovao kao bolna grimasa na gorštačkom licu”. Što znači da je čitava filozofija sedamdesetih i osamdesetih bila da se kod nas uveze ta krilatica “sex, drugs & rock n' roll”.
I dalje postoji veliki broj ljudi koji voli muziku i ide na koncerte jer je fascinirano živom svirkom. To je veoma važna stvar zbog toga što ništa ne može da se poredi sa koncertom nekog benda. Možeš da osetiš emociju, energiju i zbog toga su nastupi nešto specijalno. DVD, televizija i ostali mediji ne mogu to da prenesu na neposredan način
Reditelj Srdan Golubović prilično je angažovan oko Festivala autorskog filma (Beograd, 28.11-05.12), posle konferencije za novinare povodom FAF-a u dvorani KCB-a pričao je kratko za Popboks i o drugim aktuelnostima.
Bend su napustili Dragan i Miloš, ostali smo Cina, Ljuba i ja. Bili smo više zatečeni novonastalom situacijom nego što smo imali plan šta dalje. A onda se pojavio Bebec. Njegovim povratkom u bend svima nam se vratio osmeh na lice. Znali smo dobro da je to veliko pojačanje za bend, vratilo se samopouzdanje, i znali smo da možemo da idemo dalje. Iz današnjeg ugla, nije mogla bolja stvar da nam se desi
