51-60 od 258 (strana 6 od 26)
U Srbiji je sve moguće – pa i da najkvalitetniji srpski roman godine za nama zapravo doputuje iz daleko-daleke 1985. godine
Nakon Pulsa, Džulijan Barns i sa ovim romanom pokazuje vrhunsku stvaralačko-pripovedačku formu, uz to se ovde poigravajući sa spojem fikcije i gotovo dokumentaristički ustrojene proze
(Laguna)
I treći član izvorne postave Riblje čorbe se latio pera. Pred nam je autobiografska proza Miše Aleksića
(Rende)
Autorka od čije lepote zastaje dah, krvoločni pulp, a sa brazilske adrese... – Rat kopiladi
(Niški kulturni centar i YU film danas)
Knjiga Živojina Pavlovića iz 1958. Film u školskim klupama; pledoaje i praktična upustva za uvođenje filma u školu kao nastavnog predmeta u reizdanju Niškog kulturnog centra i časopisa YU film danas
Tito je umro može poslužiti kao školski primer kao treba pisati prozu koja je istovremeno komunikativna i kvalitetna.
Među koricama dva maestralna romana književnog genija iz neposrednog susedstva nam. U boljem i pravičnijem svetu, na globalnom nivou ova mora da bude deo nove školske lektire
(Booka)
Hitomi Kanehara je imala svega 20 godina u trenutku kada je 2003. godine po prvi put objavljen Zmijski jezik. Žestoki debitantski roman je brzo skrenuo pažnju javnosti na mladu autorku i od nje napravio veliku literarnu zvezdu u Japanu
„Ako pogledamo njihove motive, pisci pišu za one koje vole, za idealnog čitaoca, iz sopstvenog zadovoljstva, ili ne pišu ni za koga. Ali tačno jer i da pisci pišu za one koji ih čitaju. To nas navodi da više pišu za sa svakim danom sve neznatniju manjinu u svetu, za čitaoce romana, nego za nacionalnu većinu koja ih ne čita.“ Orhan Pamuk (Za koga pišemo, Druge boje)
Šta činiti kada se jedan od prvaka glavnotokovske, visoke literature u poznim godinama prihvati poigravanja sa nasleđenjem ne toliko uvažavanog literarnog podžanra?
