Rat kopiladi

Nije za zanemariti činjenica da je po najnovijim merenjima Brazil u ekonomskom smislu pretekao Veliku Britaniju. Mada bi i bez tog podatka ta daleka adresa i dalje bila veoma privlačna. A prošlog oktobra smo na Sajmu knjiga u Beogradu posenu pažnju posvetili luzofonoj književnost, što će reći, književnosti stvorenoj na portugalskom jeziku i iz njega proisteklim dijalektima. Neumereni baš kao i država u kojoj se bave jednom egzotičnom delatnošću što izdavaštvo svakako jeste, srpski izdavači su pojurili ka donacijama i tržište preplavili prevodima luzofonih autora. Nešto selektivniji i kritičkiji pristup svakako ne škodio, jer se ovako pojavila opasnost da i ono što vredi potone u toj silini naslova.

A propustiti Rat kopiladi Ane Paule Maje, mlade i vredne brazilske autorke, bi, sumnje nema, bila golema šteta. Za njom su već četiri romana i niz pripovedaka, a tokom 2006. godine je na internetu u nastavcima objavila pulp roman. Osim toga, kako biografija na kraju srpskog izdanja i objašnjava, ona je i prva brazilska autorka koja je snimila trailer za svoje romane.

Svakako daleko važnije od osnovnih biografskih stavki je ono što nalazimo među koricama romana Rat kopiladi Ane Paule Maja. Autorka u ovom romanu stvara svojevrstan starozavetni pulp u novomilenijumskom brazilskom okruženju; srećom, egzotične kulise ovde nisu dimna zavesda čija je namena da se prikrije puka aproprijacija tipično zapadnjačke (pod)žanrovske matrice. Ana Paula Maja se dosta dobro pokazala na ovom terenu, jer se njen Rat kopiladi dosta brzo pokaže kao dinamična, uzbudljiva i dovoljno maštovita proza.

Rat kopiladi je na prvom mestui pokušaj autorke da kontekstu svoje domovine, tamošnjih naravi i tamošnjeg stanja stvari prilagodi uzuse neo-noira. Zaplet se vrti oko torbe pune novca i kvalitetne droge i desetak junaka/antijunaka koji će se pre ili kasnije obresti na tom ringišpilu niskih strasti, krvoločnosti, skrivenih pobuda i velikih tajni. Rat kopiladi je izveden u epizotičnoj, reklo bi se, i pomalo filmskoj strukturi, i na tom polju Ana Paula Maja sa dosta sigurnosti upravlja ritmom priče, odlično tempirajući nestanak i ponovno pojavljivanje ključnih junaka svog romana.

Na dušu autorke se može staviti dosta rigidno istrajavanje na umreženosti svih junaka (pre ili kasnije njihove staze se, čistom igrom slučaja, neumitno ukrštaju), što jeste izraubovan i ne preteano domišljat pripovedački zahvat, ali se u odbranu brazilske spisateljice može izreći i sud da ona zapravo taj potez koristi sa namerom da ukaže na klaustrofobičnost nasilnog mikrouniverzuma po kom se njeni junaci, hteli to ili ne hteli, kreću ka zasluženo-nezasluženim tragičnim ili srećnim krajevima.

Rat kopiladi je dovoljan uzorak da se prepozna jedan svež i intrigantan pripovedački glas, a istovremeno je i sasvim razumna preporuka za ljubitelje savremenijeg i atipičnijeg pulpa, koji ga, pak, mogu konzumirati u paketu sa srodno-sličnim romanom Divlji u srcu Berija Giforda (iz iste edicije istog izdavača), recimo.