471-480 od 975 (strana 48 od 98)
U nadgornjavanje političara i korporativaca zaluta i neko drčno piskaralo koje, premda ne može da pobedi one s mišićima, barem uživa u igri visokih uloga i istini ograničenog roka trajanja. Zvuči poznato?
Vivisekcija bolesnog društvenog tkiva je lajtmotiv mnogih regionalnih kinematografija. Poslednji film Branka Schmidta nudi pogled na stanje u Hrvatskoj posle "otadžbinskih ratova", pokazujući da su sudbine i naravi Srba i Hrvata sličnije nego što se i jedni i drugi usuđuju da priznaju
Ponovo Patricia Highsmith, ponovo jezovita priča o usamljenosti i mraku, ali ovog puta bez holivudske glazure i šminkeraja Talentovanog gospodina Riplija
Između Raula i njegovog sna da postane čileanski Toni Manero, idol iz filma Groznica subotnje večeri, toliko je prepreka da transformacija prerasta u surovi eksperiment
Trebalo bi zakonom zabraniti da se sve što u jednom filmu valja stavi u trejler, pa da ljudi potom ni krivi ni dužni završe u bioskopu gledajući ovakve promašaje
Priča o "najnasilnijem britanskom zatvoreniku" samo je polazna tačka za visokostilizovani audiovizuelni spektakl koji gledaocu nudi više pitanja nego odgovora. Baš time se Bronson izdvaja od sličnih priča o kriminalcima i zatvorenicima
Nekada Veštičja, sada samo ukleta, ta planina možda krije spas. Spas za udaljenu galaksiju pred nestajenjem, ali i spas u vidu drena iz koga se ipak da iscediti barem još koja učinkovita producentska ideja
Imaju li potrošeni i propali celuloidni akcioni heroji pravo na popravni, i to u civilu, i sme li to iskupljenje da bude zabavno za gledalište?
Uvek je osveženje kada jedno vanserijsko književno delo doživi dostojnu filmsku adaptaciju. Čudesnoj noveli Neila Gaimana se upravo to desilo.
Jedan od naših ministara obrazovanja svojevremeno je izgovorio legendarnu mudrost: "Ko zna - znaće, ko ne zna - neznaće". Međutim, Kod sudbine se nadovezuje na američke filmove nastale pod parolom: "Ko zna - znaće, ko ne zna - verovaće."
