Ko ne reskira, taj ni ne dobija

Naslov originala: Race to Witch Mountain
Scenario: Matt Lopez, Mark Bomback
Uloge: Dwyne Johnson, AnnaSophia Robb, Alexander Ludwig, Carla Gugino, Ciaran Hinds
Žanr: akciona fantazija za decu
Trajanje: 98 minuta
Proizvodnja: SAD, 2009.

Sa draguljima prohujalih era uvek valja postupati sa krajnjom pažnjom. Sve i da ste najokrutnija producentska hijena, ne želite da se na vas sruči gnev zaljubljenika u taj san, srdžba onih koji bi vas rado optužili da ste im silovali detinjstvo. I šta producenti onda da rade, kako da postupe jurišnici velikih studija u ozbiljnoj krizi kada ideje sve do jedne ishlape, a u katalogu mogućih uspeha im treba još jedan umeren hit za ranoprolećnu sezonu?

Jednostavno, zadrže naslov prepoznatljiv generaciji roditelja koji sada finansiraju odlaske svojih potomaka u bioskop, unajme glumca koji je na samom pragu statusa velike zvezde ali još uvek dostupan, upare scenariste čiji svetonazori odražavaju raznorodne producentske naume i, nek se nađe, ubace par izblajhanih mališana. Jer ovo je film za decu.

Ziheraške kalkulacije retko upale, ali, na sreću, u slućaju Trke na ukletu planinu jesu. Derivatna suština ovog projekta je sasvim očigledna, ali 98 minuta daju dovoljno povoda za zadovoljstvo. Od Disneyjevog klasika iz sedamdesetih godina ostala je osnovna potka (o dva dražesna, sasvim humaniodna stvorenjca iz druge galaksije koja spas za svoju planetu traže u vrletima američkog Srednjeg zapada), planina u naslovu i umerenost/umiveniost u izrazu, u skladu sa ciljanom publikom, naravno.

Scenario potpisuju Matt Lopez, koji stoji i iza Sandlerovog božićnog hita Priče za laku noć, i Marc Bomback, koji se propisno obrukao nedavnim Serks klubom, ali i preporučio uspelim radom na reanimaciji serijala Umri muški. Režije se prihvatio Andy Fickman, koji je pažnju na sebe privukao subverizivnom restauracijom edukativnih filmova minulih decenija u Refeer Madness: The Movie, da bi ubrzo potom uradio nekoliko rutinerskih, umerenih hitova, poput She’s the Man i The Game Plan. Tome treba dodati Rocka, koji pokušava da se nametne kao zamena za Schwarzeneggera dok ovaj krcka svoje guvernerske dane.

Za svaku pohvalu je osvešćenost autora po pitanju osnovnog pristupa priči. Tako umesto dobronamernosti i lepršavosti izvornika Escape to Witch Mountain Johna Hougha, ovde dobijamo adrenalinsku trkaonicu u kojoj je očaravajuća naivnost nadomešćena vizuelnom atraktivnošću, zasnovanoj na dobrom tempu i CGI preterivanjima. U priču je ubačen i nekakav Terminatorov dalji rođak, kanda iz ubeđenja da klinci sa specijalnim moćima i talentima nisu dovoljan izvor željene spektakularnosti. Šnit po meri nadolazećih generacija.

Fickman i u strogo kontrolisanim uslovima uspeva da ostavi trag drage mu subverzije. Tako čitav jedan krupniji segment priče smešta u lasvegasko okupljanje poklonika naučne fantastike, a svest o novom vremenu ocrtava se i u izboru negativaca – umesto bogatih ekscentrika (Bette Davis i Christopher Lee u izvorniku), mališanima i pomagačima ovog puta za petama su silne trupe tajne vladine agencije koje ne znaju za milost i pravično postupanje. Ako krenemo u pravcu učitavanja, to bi bilo osvrt na tekući državni intervencionizam kao zamenu za posrnulu privatničku inicijativu.

Međutim, publiku kojoj se Trka na ukletu planinu jasno i glasno obraća to ni najmanje ne zanima jer pred sobom ima kvalitetno izrađen akcioni spektakl (saobrazan njihovim očekivanjama i cenzorskim nametima), koji će pružiti prijatno popodne/rano veče uz kokice i nezdrave napitke. A možda se vremenom izbori i za vlastiti rimejk.