1301-1310 od 1552 (strana 131 od 156)
Začudna indie princeza ima mnogo više da ponudi od ovakvog predvidljivog kantautorskog izraza, koji krasi mnoga aktuelna mejnstrim imena sa ostrva od Davida Graya do Jamesa Blunta – i to bi mogla biti glavna zamerka zahtevnih slušalaca, koji ne gaje sentimente prema njenim davnašnjim visinama
Texas se već godinama grčevito drže dobro razrađene formule, pa stalno imate utisak da slušate jedan isti album. Ima tu i emocija, i neposrednosti, ali je sve previše slatko, prijemčivo, spakovano, politički korektno. Ne toliko veštačko, koliko već viđeno
Svi su izgledi da je Rick Rubin u Diamondu video simbol izgubljene mladosti i naivnosti, te večne pop teme, koja u slučaju američke kulture dobija snagu paradigme za celu naciju. I bilo mu je jasno da ima u rukama čoveka-metaforu, pevača čija je cela karijera bila u znaku odbrane nevinosti. Sve što je trebalo uraditi, bilo je snimiti ga kao ono što jeste. A ko to bolje radi nego RR?
Ovaj album tekstualno mnogo ne varira i uglavnom tretira ljubavnu tematiku čineći to širom otvorenog srca, sa naivnim šarmom i iskrenom setom. U nekoliko pesama prepoznaju se obrisi melanholije karakteristične za Nicka Drackea i Leonarda Cohena, ali humor i pažnja koju Lekman poklanja detaljima sprečavaju da melanholija preraste u patetiku
Iako je fetišizam za francuski pop i njegov barok odavno otkrivena pojava, Vanessa And The O's je prvi slučaj da je ta fascinacija oduzeta od Britanaca i američkih pop bubalica i propuštena kroz stadionsku rock 'n' roll prizmu. Ihin američki uticaj se pre svega vidi u konceptualnoj ravni
Na kompilaciji Impulsive! Revolutionary Jazz Reworked nalazimo fino produženje non-stop mutirajuće estetike kroz rad poznatih hip-hop, breakbeat i drugih DJ umetnika na remiksovanju i rekonstrukciji kompozicija legendarnih umetnika koji su snimali za čuvenu jazz kuću Impulse
Poseban kvalitet albuma je činjenica da je otkrio još živ nerv Marshallove, koja je i dalje spremna da se otrgne od bilo kakve otupelosti čula, i – mada je savetuju protiv deranžiranog nastupa – nastavi smelo da korača u pravcu dalje rastrojenosti kao puta ka spoznaji sveta, na isti način na koji su o tome navodno svojevremeno sanjarili Patti Smith, Tom Verlaine ili Jim Morrison
Svaki žanr koga se dohvati masovna produkcija doživi prezasićenost i samoeksploziju, a AM deluju baš kao vesnici takvog nečega. Katastrofa bi mogla da usledi kad se pojave identične kopije AM. Originalnost i autentičnost jesu precenjene kategorije, ali ne baš ovoliko. AM ne nose ništa novo: tekstualno britpopasta tematika, a muzički prosek prosečnosti
