Mlađima to može izgledati neobično, ali jazz nije uvek bio muzika uz koju se sedi i meditira, niti je bio samo starinska plesna muzika – ne, jazz je pre rocka bio obećanje da muzika može da otkrije neke nove stvari u duši svakog od nas. I obećanje da granice ne postoje, osim ako ih sami sebi ne nametnemo.
Ova umetnička utopija do tada nije postojala u većma klišeiziranoj popularnoj kulturi prve polovine 20. veka, te je istorijska uloga jazza u tome što je sa masovnom publikom podelio neke od najvećih tajni visoke umetnosti, jednako koliko i film. Nije ni čudo što je današnje novo interesovanje za jazz došlo uz jak impuls iz alternativnih rock krugova, koji su ne tako davno bili u sličnoj ulozi.
Jazz ne bi mogao da ostvari takvu ulogu da nije tokom svoje istorije pokazao neverovatnu prilagodljivost, neki bi rekli čak i neprijatnu, uzimajući inspiracije odakle god je mogao, kao i rock kasnije. Na kompilaciji
Impulsive! Revolutionary Jazz Reworked nalazimo zato fino produženje ove non-stop mutirajuće estetike kroz rad poznatih hip-hop, breakbeat i drugih DJ umetnika na remiksovanju i rekonstrukciji kompozicija legendarnih umetnika koji su snimali za čuvenu jazz kuću Impulse.
Njihov pristup se potčinjava materijalu i sa ljubavlju ga prati, ali ga jednako secka i pecka kao što su to nekad radili originalni jazzeri sa blues standardima, poigravajući se lagano i dopuštajući da se malo te svete vodice i prolije usput dok oni nose posude u kojima je ta muzika ležala do tada. Isto tako hrabro i nehajno odnose se savremeni autori prema nasleđu jazza – svaki od njih daje svoju reinterpretaciju, mada se sa radošću loži na original...
* * *
Impulse je izdavačka kuća koja je dopuštala najsmelije i najkreativnije izlete tokom 60-ih i 70-ih, pa je kao takva bila omiljena među jazzerima koji su sa uspehom eksperimentisali na tom polju – Charlie Mingus, Pharoah Sanders, Yusef Lateef, ali i John Coltrane, pa i stari Dizzie Gilespie išli su ukorak sa svojim fantazijama upravo zahvaljujući podršci kuće Impulse.
Neke od njihovih numera ovde prevode u modernizovane tokove RZA, Kid Koala, Ravi Coltrane i drugi, namerni da očuvaju taj žar, bez pretenzija da dosegnu pomenute gigante, ali vrlo raspoloženi da zaguste tu čorbu dalje.
Kompilacija počinje zaista spektakularno sa pet ujednačenih obrada, od kojih je SA-RA verzija A Helluwa-Town Georgea Russella u maniru agresivnog jazzy-hip-hopa prerasta u ekstatičnu himnu Njujorku, koju kao preteča rapovanja nosi scat poezija Jona Hendricksa, dokazujući da je hip-hop budućnost bila i te kako upisana u kodove jazza. Grandmaster Flash možda nije čuo ništa od ovoga, ali gazio je istim beatom glavnog grada sveta...
U sledećem trenutku već nas RZA, vizionar Wu Tang Clana, vodi kroz loopove i vrtoglave obrte na temu moćne Mingusove If B.S., klasika koji je inače za Impulse objavio svoje najbolje ploče – bolji transvremenski sudar velikih talenata nismo mogli da poželimo, jer se i RZA i Mingus najbolje razumeju u udarce bas linija.
Posle lekcije iz visceralne moći jazza prelazimo u oblast visoke elegancije ritmova sa temom El Toro Chica Hamiltona, u kojoj blistaju mađarski gitarista Gabor Szabo i flautista Charles Lloyd, svi zajedno u potrazi za „novom stvari“ posle hard bopa – modernu verziju potpisuje Mark De Clive, da bi potom utonuli u razoružavajuće slatku hiperdekadenciju pomenutog Szaboa u Prefuse 73 remiksu legendarne numere Mizrab.
Nastavljajući divlje plesno, imamo priliku da sagledamo koliko je decenija pre potreba savremenog plesnog podijuma Dizzie Gillespie odgovorio na njegove potrebe – u remiksu DJ Gerardo Frisine, inspirisanog uglavnom brazilskim zvucima, otkriva se dubina Dizziejevog razumevanja afro-kubanskih ritmova i njihovog uvođenja u jazz: Swing Low, Sweet Cadilac danas razvaljuje. U potpuno istom odeljku je i nekada veliki hit Clarka Terryja i Chicoa O Farrilla Spanish Rice, u savremenoj zabavnoj opremi DJ Doloresa, Brazilca lično, i noge same od sebe kreću na put ukrug...
Ostavljajući za sobom psihodelične soul-rock tragove The Chief Xcel iz Blackaliscious bavi se Archiem Sheppom i Attica Bluesom, ključnom numerom crnačkog „muzika-kao-politika“ pristupa. Agresivna do pucanja, u svojoj fuziji strasnog protesta i snage big banda post-Hendrix vremena, ova numera iz 1972. kao da se podsmeva današnjim oblicima polit-angažmana na temu emancipacije „obojenih“, nasuprot „ispranih“. Naravno, jer dolazi iz vremena kad se znalo na kojoj tačno adresi zlikovci žive.
Psihodelični funk Pharoaha Sandersa na Astral Travelling obuzima nas omamljujućom atmosferom i šetajućim ritmom koji se urezuje u telesno pamćenje, u vernom tumačenju nemačkih Boozoo Bajou obožavatelja, da bi odnekud iznikao i Yusef Lateef sa svojim Bamboo Flute Blues u free verziji mađioničara na gramofonima Kida Koale. I upravo ova dva komada pokazuju koliko talentovani remiks-majstor ima kečeva u rukavu – ne gubeći nijednog trenutka dušu originala, dva poslednjepomenuta autora prave smele skice za moguću viziju pravca u kom se može ići kad je u pitanju današnja klupska muzika, i male, ali bitne prodore na ovoj vrhunskoj pločici.
Audio:
- A
Helluva Town (Sa-Ra Go Remix) - George Russell (wm, stream, 30 sec)
- II
B.S. (Rza's Mingus Bounce Mix) - Charles Mingus
- Spanish
Rice (DJ Dolores Remix) - Clark Terry
|
Orkestarski podvig Telefon Tel-Aviva (iz Čikaga) sa prerađivanjem Stolen Moments Olivera Nelsona tako da zvuči kao duhovna himna, i Ravi Coltraneovo sa dužnom vernošću izvedeno odavanje počasti Johnu Coltraneu u poemi At Night završavaju CD vrhunski estetizovano, oslobađajući granice mašte u potpuno novim pravcima, praveći od ove kompilacije mesto kome se može mnogo puta vraćati, jedan nezavršeni svet koji otvara vrata ka drugim svetovima.
|
Ljubitelji originalnih snimaka mogu svoje favorite da potraže na kompilaciji Impulsive! Unmixed
|
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.