Da je u pitanju neka druga grupa, ovaj album bi imao mnogo pozitivniji odjek i bolje kritike. Ovako, hej, to je samo Bananarama – a to nije cool!
Bananarama – čežnja mojih tinejdžerskih dana... Ako 80-e niste proveli u hibernaciji ili lutajući po Himalajima tražeći Šangrilu, Bananaramu niste mogli da izbegnete. Sve je prštalo od njihovih hitova. Otvorite frižider i začuje se
Venus. Upalite radio i, gle –
Robert De Niro`s Waiting (za veš-mašinu nisam proverio). Smešne frizure, blesava odeća, vesela muzika – sve to je bila Bananarama.
Oštra kritičarska pera tupila su svoje olovke i lučila hektolitre pljuvačke obrušavajući se na njih, a devojke su se zapravo samo zabavljale, u čemu im je sâm naziv benda samo pomogao. Ko je još nešto što se zove Bananarama uzimao za ozbiljno?
Cydni Lauper izgubila je glas pevajući da devojke samo žele da se zabavljaju (a i mi momci sa njima), ali šta vredi...
Enivej, grupu je 1987. napustila Siobhan Fahey, da bi potom sa ženom-statuom Marcelom Detroit formirala fenomenalan duo Shakespear`s Sisters. Ko ih je svojevremeno propustio, neka se kaje i obnovi gradivo. Preostala dvojka Sarah Dollin & Keren Woodward nastavila je sa periodičnim izdavanjem albuma koje je malo ko primećivao. Sve do jeseni prošle godine, kad su dame odlučile da prikupe snagu i zadaju udarac u nadi velikog come-backa.
Da li se to i dogodilo?
Za vas nestrpljive pogled na ocenu možda dovoljno govori. Jašta nego su uspele. Dame u svojim ipak neprimetnim godinama imale su nesreću da im se izlazak albuma manje-više poklopio sa Madonnom i njenim
poslednjim (ne)delom.
Prvi singl Move In My Direction ne pokazuje u najboljem svetlu sve potencijale albuma. Čudi odluka da upravo ta pesma otvori album i bude prvi singl. Jer, već sledeća pesma Look On The Floor je besprekorna tvrdo producirana dance-numera, koja ovaploćuje 80-e sa neizbežnim šmekom novog doba.
A onda – iznenađenje! Da nisam znao da slušam Bananaramu, zakleo bih se da u pesmi
Waterfall čujem nikog drugog već
Goldfrapp. Šaputavi glas, poznati zvuk iz pozadine, melodijska linija kao skinuta pesma dostojna same Alison G! Neverovatno dobro.
Freequency je još jedna tvrđa pesma, zarazna, u elektro-clash duhu, sa pop začinom. Feel For You je besprekoran dokaz da nema tih Sugarbabes i njima sličnih koji mogu da zamene Saru & Keren.
U ovakvoj konkurenciji Don`t Step On My Groove je zasluženo slabiji deo ove priče. Više priliči nemačkim poskočicama sa raznih Viva nego ovakvom albumu. Middle Of Nowhere i I Love The Way služe za popunjavanje prostora i ni za šta više.
Tad dolazi Lovebite, koja vraća kvalitet prvog dela albuma, odličan ritam, vožnja koja vas tera da ustanete i nešto uradite sa svojim nogama i rukama. Rules Of Attraction i Your Love Is Like A Drug sasvim solidno završavaju regularni deo diska.
Ali, to nije pravi kraj: slede dva remixa ranijih hitova.
Venus – Marc Almond`s Hi Nrg Showgirls Mix je totalno neprepoznatljiva kako u odnosu na original iz ranih 70-ih, tako i prema Bananaraminoj verziji. Visoko oktanska, zapaljiva, potentna verzija već izlizane pesme koja joj za dugi niz godina produžava život. Biser.
Really Saying Something – Solasso mix je samo nešto malo slabija, ali takođe ostavlja u prašini sve one koji bi da nešto prigovore ovom albumu.
Jer, baš tu leži problem: da je u pitanju neka druga grupa, ovaj album bi imao mnogo pozitivniji odjek i bolje kritike. Ovako, hej, to je samo Bananarama – a to nije cool! Ko se prepoznao neka se ljuti, mi ostali ćemo da uživamo.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.