1271-1280 od 1552 (strana 128 od 156)
Za one koji nikada nisu prisustvovali beogradskom festivalu elektronske muzike, ova CD kompilacija je više nego idealan dokument-vodič za potencijalnu festivalsku budućnost, a onim drugima jedan zanimljiv suvenir-putokaz za festivalsku prošlost
U pitanju je čist mainstream pop, u tradiciji singer/songwritera, koji je definitivno otvorio novu publiku za Josh Rousa. Mada, on je isuviše tradicionalan u svom shvatanju pop muzike, tako da pojam šire publike ne znači mnogo više od povremenog pojavljivanja na soundtracku nekakve američke teenage serije. Drugim rečima, Josh Rouse nikada neće biti James Blunt
Album sa remixima pesama rodonačelnika acid jazza Roya Ayersa. On je jedan od muzičara koji su prilično unapredili klasično gledanje na funk i soul: funku je davao još više seksepila, soulu izražajniju prefinjenost, a jazz je oslobodio stega savršenstva. Međutim, Virgin Ubiquity Remixed je od starta nepromišljen potez: Roy Ayers je i danas aktuelan. Pred trendovima. U originalu
Iznenada i naoko slučajno, Jenny Lewis je ovih meseci katapultirana u centar interesa indie-folk krugova. Presudni razlog za to je odluka da se oproba izvan matičnog sastava, uz pomoć gospel sestara iz The Watson Twinsa i predvodnika melanholičnih folk rockera Bright Eyes Conora Obersta. Debi ove seksepilne kantautorke je ambijentalna posveta njenim country korenima
Treći album ovog mračnog britanskog benda je primer kako kvalitetna grupa luta u potrebi da zahvati što veće parče kolača sa torte zvana popularna muzika, dezorijentacije, želje da se napravi nešto veliko. Ali, sa druge strane, i kvaliteta koji u određenim pesmama dolazi do punog izražaja. Problem sa bendom je tako tipičan: ne znaju kuda bi da krenu
Muzika ovog bruklinskog kvarteta je svedena i izuzetno uzbudljiva. Ovde sigurno neću pisati o tome kako je album svakim novim preslušavanjem sve bolji: najčešće je reč o klišeu koji znači da kritičar želi da izvadi fleke (neretko su to fleke od crnog vina!). U ideološkom smislu, Excepter su sebe definisali kao sintetički protestni bend okupljen u cilju brisanja kulturoloških razlika. Oružje koje koriste da bi taj cilj ostvarili jeste polarizovani nered
Najnoviji album detroitskih swamp rock veterana na neki način predstavlja prekretnicu, suočavanje sa samim sobom, dolazak do raskršća, odakle se putevi račvaju ka novim horizontima, a donošenje odluke- ostati na drumu ili prodati dušu đavolu šou biznisa, nameće se kao neminovnost. Sve to čini Hardest walk, najtežom stazom po kojoj su Soledad Brothers do sada hodili
Bez dodira genijalnosti s jedne, niti blaziranosti s druge strane, muzički blago konzervativan, ali tečan, veoma melodičan, povremeno sa malo tvrđim gitarama, album bivšeg gitariste Kinksa još jednom potvrđuje Daviesa kao (sa)osećajno satiričnog autora koji svoju uvrnutu poetiku iskazuje stavljajući nekad masku komedijaša, a nekad dramatičara
DLM, konačno. Nakon osam leta pauze opet o godinama raspleta. O Srbiji u kojoj je Samsung tranzicioni brend-simbol a svaka druga poštena kuća kroz njegove katodne cevi prati beovizijsko-hašku stvarnost. Da nije tragično, bilo bi DLM
Zašto bih slušao What the
Toll Tells kada mogu da slušam At Folsom Prison (Johnny Cash), Pancho and Lefty (Townes Van Zandt), Dylana, Violent Femmes, Rum Sodomy & the Lash i If I should Fall from Grace With God (The Pogues), Southern Man (Neil Young) i Cotton Fields (Leadbelly), De Stijl (The White Stripes)
