U pitanju je čist mainstream pop, u tradiciji singer/songwritera, koji je definitivno otvorio novu publiku za Josh Rousa. Mada, on je isuviše tradicionalan u svom shvatanju pop muzike, tako da pojam šire publike ne znači mnogo više od povremenog pojavljivanja na soundtracku nekakve američke teenage serije. Drugim rečima, Josh Rouse nikada neće biti James Blunt
Počevši od svog prvog albuma
Dressed Like Nebraska (1998),
Josh Rouse je na otprilike svake dve godine snimao po jedan solidan album. Sve od reda ih karakterišu savršeno poznavanje konstrukcije pop pesme i pregršt očiglednih uticaja: od The Smiths i Brill building autora do tipičnog americana zvuka.
Poslednje izdanje Subtitulo nije nikakav izuzetak u tome, već može da se smatra logičnim nastavkom prošlogodišnjeg albuma Nashville. Iako nosi ime grada koji je sinonim za country i blues, on najmanje sadrži ovakav zvuk, onaj sa kojim je Rouse koketirao na prethodnim izdanjima. Ta promena, blaga ali jasna nakon preslušavanja albuma, nekako se podudara sa početkom saradnje Rousa i producenta Brad Jonesa.
U pitanju je čist mainstream pop, u tradiciji singer/songwritera, koji je definitivno otvorio novu publiku za muziku Josh Rousa. Mada, on je isuviše tradicionalan u svom shvatanju pop muzike, tako da pojam šire publike ne znači mnogo više od povremenog pojavljivanja na soundtracku nekakve američke teenage serije. Drugim rečima, Josh Rouse nikada neće biti James Blunt.
Ipak, u odnosu na prethodnike određena promena raspoloženja je primetna na ovom albumu – Subtitulo je smireniji, mekši, savršen za lenjo letnje popodne u malom gradu pored mora... u Španiji, na primer. Što nije slučajno: Španija je nova Rousova domovina u koju se preselio posle razvoda.
Već smo navikli da Rouse različite toponime prisvaja kroz u svoju muziku (Nebraska, Našvil, Home, Winter in Hamptons su samo neki), kao i sentimente koje ta mesta izazivaju u njemu, tako da ovoga puta imamo španske naslove (Otro Lado, La Costa Blanca …), ali se Rouse nije još uvek usudio na zapeva na španskom, koji mu danas dođe drugi zvanični jezik mnogih folk revival/alt. country muzičara. Ali, izvestan mediteransko – latino prizvuk definitivno obeležava ovaj album.
Ni tematika nije drugačija od onoga što smo navikli od Rousea: malo priče o ljubavi (It Looks Like Love, Wonderful), zatim ode životu malog čoveka (The Man Who, Quiet Town i Jersey Clowns, koja je na teritoriji Bruce Springstina, barem što se tiče geografije, ali joj nedostaje Bossova epska veličina, da bi izazvala bilo kakav utisak) plus poneki pop biser (Summertime).
Josh Rouse nam pruža instant utehu, kao šolja toplog čaja, pita od jabuka ili zagrljaj starog momka/devojke, kojima se vraćate iako ste otišli u potrazi za nečim uzbudljivijim. Subtitulo se savršeno uklapa u Rouseovu poetiku nostalgije i tihog prihvatanja, pogotovu kad kaže „you’re wonderful, don’t change your ways“. Za one koji ga vole, ovo će biti prijatno slušanje, dok za one koji ne dele Rouseov pomirljiv a ipak pozitivan pogled na svet, Josh Rouse će biti još jedan tugaljivi momak sa gitarom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.