Za one koji nikada nisu prisustvovali beogradskom festivalu elektronske muzike, ova CD kompilacija je više nego idealan dokument-vodič za potencijalnu festivalsku budućnost, a onim drugima jedan zanimljiv suvenir-putokaz za festivalsku prošlost
Festival elektronske muzike
Dis-Patch je za Beograd & okolinu veoma dragocen, uvek u toku sa aktuelnim mikro dešavanjima u sceni kojom se bavi, jasnog kontinuiteta i senzibiliteta, što ne krasi većinu festivala i ”festivala” u SCG.
Kao neko ko je bio na svim DP-ima, imam prilično jasno sećanje na sve protekle godine, i ideja o nastanku ovakve kompilacije me je unapred obradovala. Iako se pojedini festivali trude da besplatno okače na download kompletne live snimke (mađarski Ultra Hang), veoma se retko događa da se oficijelnim putem dođe do kvalitetnog zapisa nekog koncerta. Ono što se obično radi, i kako se objašnjava ogromna količina DJ setova i live nastupa iz celog sveta svuda po internetu, a najviše na P2P programima je: “imam mini-disk, znam tonca, snimiću ovo, pa to malo sredim i kačim na net”.
Ovo se odnosi i na sve žanrove u aktuelnoj i više ili manje popularnoj muzici, ali kod one eksperimentalnije elektronske muzike live nastup često znači izvođenje materijala koje je znatno drugačije od albuma i ostalog izdatog materijala. A dešava se i da se izvodi materijal koji još uvek nije nigde objavljen, niti će ikada biti. Onih nekoliko stotina, ili negde i nekoliko hiljada, tokom ovih izvođenja u realnom vremenu svojim čulima treba da obrade nešto, bez mogućeg pause, next, previous, stop...
Što se tiče lokalnog festivala, tu na scenu stupa nova saradnja slovenačke etikete RXTX i organizatora Dis-Patcha, grupa
Belgradeyard Sound System, pa je i programski direktor Relja Bobić kompilirao ovih dva sata muzike. CD format je još nužno zlo, i mogu da tvrdim da će većina konzumenata ovog izdanja slušati ovu muziku sa portabl mp3 plejera ili sa kompjutera koji je konstantno na
shuffle. Napredna DP publika je sigurno već i sam svoj radio majstor.
Na kompilaciji se nalaze delovi nastupa iz perioda od prvog do trećeg DP-a (2002-2004), s tim što godine nisu ravnomerno raspoređene, verovatno najviše zbog toga što neki nastupi nisu dokumentovani.
Tako, na veliku žalost, ostajemo bez Kevin Bechdom, Jamie Lidella i Kid606-a, ali daleko od toga da ovih dva sata nemaju šta da: 1. ponude potencijalno novoj publici, 2. podsete one koji su bili na festivalu i 3. najvažnije – da ponude mogućnost novog preispitivanja sopstvene percepcije nekog tadašnjeg koncerta.
CD format je direktno kriv što neke odlične koncerte slušamo po tri do deset minuta, ali bi MP3 izdanje verovatno bilo teže organizovati i predstaviti. Ovakve kompilacije nisu do sada izdavali poznatiji svetski festivali koji se bave istom muzikom – njihova izdanja su odjave/najave festivala sa već dostupnim materijalima autora, pa je ova kompilacija zanimljiva i na širem geografsko-izdavačkom području.
Velika eklektičnost festivala je adekvatno prezentovana i na ova dva diska u sledećim pravcima:
- klasični singer/songwriter nastup (nežni i osetljivi Davide Balaula, fenomenalni Marc Marcovic u svom maniru, instant stihoklepanju);
- jedinstvo lasa, kompjutera i pomagala (Tujiko Noriko u svojoj udaljenosti od svih nas, AGF u svojoj bliskosti sa svima nama);
- istraživanje susreta akustičnih/rock instrumenata i elektronike (Colleen i razni putevi male harmonike, Radian u zadatku iz dometa preciznosti),
- klupskija micro/glitch elektronika (Rechenzentrum u dva navrata, od toga prvih 10 minuta nastupa iz DOB-a 2002. koji se nalaze na disku spadaju u najbolje minute festivala ikada; Monolake – sve sa samoproklamovanim MC-jem večeri Kitom Claytonom – ko je bio zna sve, ko nije bio može samo da zamišlja na osnovu njegovog glasa; kao i Luomo i neophodno zagrevanje hladne Barutane)
- susret jazza i elektronike (Dictaphone u elegičnom minimalizmu; BGYSS u visokoenergičnom napadu; Chicago Underground Trio sa svim elementima slobodne improvizacije).
Prvi disk je okupio uglavnom mirnije delove koji se razvijaju do jazz usijanja i stoga je manje uravnotežen od drugog, koji je zaokružen oko ritmične elektronike sa početkom, razradom i zaključkom – i sasvim opušteno bi mogao da bude i umiksovan, što bi ga činilo verovatno prvim DJ mix CD-om sačinjenim od živih nastupa različitih izvođača.
Nekoliko sitnih propusta u konačnom redosledu i sekvenciranju pesama su ovde usko povezani sa ograničenošću CD-a kao medija koji je i dalje nužno zlo u muzičkoj industriji.
Za one koji nikada nisu posetili ovaj festival ovo je više nego idealan dokument-vodič za potencijalnu festivalsku budućnost, a drugima jedan zanimljiv suvenir-putokaz za festivalsku prošlost.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.