1171-1180 od 1552 (strana 118 od 156)
Američka supergrupa ponovo zvuči kao da se njeni članovi u njoj provode bolje nego u matičnim bendovima. To ne rezultira velikom muzikom, ali mala muzika koju donosi Another Fine Day osvežava više nego mnoge „velike“ ploče...
Rušilački pohod kompanije G-Unit u pravcu daljeg unazađavanja i srozavanja hip-hopa se nastavlja. Tvorci albuma Murda Muzik (1999) i Hell On Earth (’96), ploča koje dobar deo ljubitelja hip-hopa svrstava u remek-dela žanra, nisu sebi smeli da dozvole udruživanje sa tim klanom!
Multinacionalni i multiinstrumentalni kvartet vrlo je eklektičan i inventivan, tako da je njihov stil prilično teško definisati: gitare nastranog pop senzibiliteta i dosta elemenata jazza. BBC ih je prošlog decembra uvrstio u top 10 mladih i nepoznatih izvođača koje u 2006. očekuje veliki prasak
Sveukupno jedan potencijalni radijski singl - Abe Duque/Tijana T u funkcionalnoj, iako nedovoljno tehnički razrađenoj Ghost Dance. A biće prilike i za ključni test: da se čuje i proveri eksploatacija kompilacije u klubovima
To believe is true religion but to see is truth at last
Na novom albumu Kenae su izgubili jedinu dosadašnju prepoznatljivost: da liče na U2 i Coldplay, a nemaju gitare. I dalje liče na U2... I Coldplay
Zašto je Luna ostala „najbolji bend za koji nikada niste čuli“?
Još jedan u predvidljivom maniru urađen crossover album proizveden samo za potrebe prvog mesta američke top liste. Primenjeno je ono što smo već toliko puta čuli: korišćenje širokog spektra HC, HM, grunge, electro, pop žanrova i podžanrova, zanimljivih produkcijskih trikova, ali samo pod jednim uslovom: da imaju tržišnog potencijala
Sve ono šta je predstavljalo snagu i prednost Pharrell Williams je preokrenuo u slabost. Recikliranje muzičke prošlosti na 15 numera za rezultat ima prilično neinventivan i monoton album koji će bolje proći kao reklama za druge proizvode Neptunes i Pharrell korporacije, nego kao uspešan muzički eksponat namenjen ljudima koji gledaju napred i traže nešto više
Za sve koji maštaju o "novim" stvarima i počecima i koji sebe mogu (ponekad) da pogledaju u ogledalo i priznaju da je TO vreme došlo – ovaj album je "crna kutija". Preslušavajući je možemo da "pazimo" da iste greške ne ponovimo, da vidimo dokle smo stigli u promeni i da nismo možda promašili neko bitno skretanje
