1201-1210 od 1552 (strana 121 od 156)
Just My Luck je probni balon koji bi trebalo McFly da ustoliči na mesto internacionalnih pop kraljeva. Sasvim očekivano, album obiluje kvazi garažnim mestima i punk pop refrenima koji su nedostojni komentara, pošto u svakom trenutku probija bljutava produkcija
Šest godina posle izdavanja War & Peace Vol.2, Ice Cube pokazuje da može da se nosi sa mnogo mlađima od sebe i da još kako ima mnogo toga da kaže. Laugh Now Cry Later, zadržavajući old school kredibilitet, zvuči sveže zahvaljujući impozantnom spisku producenata kao što su Dr. Dre, Swizz Beatz, Lil Jon... koji su ispucali arsenal različitih stilova ne bi li pored starih obožavaoca privukli i neke nove na ni malo ni više 20 novih pesama
Devet pesama prođe veoma brzo i nijedna od njih ne odskače kao potencijalno velika stvar koja bi bila u rangu sa velikim epovima Radioheada. Ali, pitanje da li takvu i treba tražiti ovde. Ovde se radi o mnogo konkretnijim pesmama od (za njih katakterističnih) apstraktnih poslednjih B strana singlova, ali su konceptualne, angažovane i političke teme obrađene u neformalnijem i ličnijem predstavljanju
Istinski uzbudljiv i hedonistički album, pokretan talasima energije koju isijava, snagom nuklearne elektrane pevačice Maje Ivarsson. Lepa devojka peva, škrguće besno kad zatreba, ubedljivom snagom kao kakav verski fanatik. Žena muške energije
Godine prolaze, uspomene se talože, a ima i onih koje podosta gube naknadnim preispitivanjem. U takve, sudeći po svom devetom albumu, spada i Neil Hannon
The Warning neće mnogo uticati na trenutno stanje u muzičkom svetu, ali će možda nekome dati ideju da umesto gitare za potrebe zadovoljavanja naleta kreativnosti iskopa odnekle sintisajzer ili metalofon koji je koristio za muzičko i malo se poigra sa istim. To na kraju možda i može uticati na stanje u muzičkom svetu
Šire poznat kao britanski odgovor na francuski sastav Air, dvojac Binns-Hardaker se vraća sa pridodatim internacionalnim elementom – Jose Gonzalesom, koji donosi puno šarma i akustike u katalog benda
U vreme kada mnogobrojni projekti svoje po inerciji sakriveno mish-mash i eklektičko umetničarenje spajaju u uvredljivu mentalnu larmu, nekadašnji član Magazine i Bad Seedsa daje nadu da još ima mesta za one koji naizgled voze drugom stranom
Dugo je već jasno da je najteže napisati pesmu od tri akorda, tu famoznu perfektnu pop melodiju čije su standarde izmislili Beatles. Ron Sexsmith je jedan od retkih muzičara danas kojima to uspeva. Time Being je povratak u formu kanadskog trubadura, vlasnika jednog od najlepših vokala ikada
Live je sredinom 90-ih nekim slučajem isplivao na grunge talasu, poput mnogih drugih bendova bivajući pogrešno identifikovan sa istim pravcem. Domaća publika ih se može sećati po hit albumu Throwing Copper, i nekoliko često emitovanih spotova, posle čega je, bar nama ovde, izgledalo kao da je Live potpuno nestao. Ali, ne lezi vraže...
