Šire poznat kao britanski odgovor na francuski sastav Air, dvojac Binns-Hardaker se vraća sa pridodatim internacionalnim elementom – Jose Gonzalesom, koji donosi puno šarma i akustike u katalog benda
Zero 7 su nas na prethodnom albumu
When It Falls (2004) ostavili u onoj coffee-table atmosferi po kojoj su bili poznati s početka karijere. Prostor koji Zero 7 danas zauzimaju na muzičkoj sceni je vakuum koji je ostao iza trip-hopa po izumiranju krajem 90-ih, a istovremeno kada su Francuzi preuzeli primat downtempo muzike nad Ostrvljanima, pre svega zahvaljujući neverovatnom albumom
Moon Safari (‘98) benda Air.
Zero 7 su tako lako upali u kalup britanskog odgovora na Air, mada ni koncept benda ni uticaj debi albuma Simple Things (2001) nije mogao da se meri sa njihovim galskim prethodnicima. Sticajem okolnosti, stekli su fanove među veoma uticajnim producentima, tako da su se njihovi singlovi Destiny i In the Waiting Line koristili u kultnoj seriji Six Feet Under i indie-filmu Garden State, čime su razvili jaku reputaciju u tim krugovima sa one strane Atlantika.
Po mnogo čemu treći album britanskog dvojca Binns-Hardaker je uzbudljiviji od prethodnika, pre svega što ponovo posle prvog albuma poseduje sjajan muški vokal.
Veneer, debi album Jose Gonzalesa, jedno je od najprijatnijih akustičnih osveženja iz prethodne godine i svojim gostovanjem na ovom albumu Zero 7, on je uneo notu koja je ovom bendu zafalila još na prethodnom izdanju. U odnosu na svoj odličan debi, švedski izvođač argentinskog porekla ovde zbog drugačije produkcije pravi kombinaciju u kojoj su se već prethodno uspešno okušali Kings Of Convenience kada je pevač Erlend Oye sarađivao sa bendom
Royksopp.
Today je pravi primer sjajnog crossovera plesne muzike i akustike, pravi late-night hit sa Gonzalesom za kormilom, a uz Crosses jedna od ređih uptempo numera na albumu. Uvodna The Futures je klasična sanjiva Zero 7 pesma, razlog zbog čega ih je štampa s pravom nazivala britanskim Air i nešto iza čega poželite da se album što više razvija u ovom maniru.
Ipak, veći deo albuma je poveren staroj saradnici, australijskoj izvođačici Sii Furler. Iako je ona većinski krivac za proboj Zero 7 u singlovima Destiny i Distractions (inače jedini saradnik na sva tri albuma), njen učinak na ovom izdanju je u proseku najslabiji do sada i tek na momenat u This Final Social Scene zablista, pesmi koja zvuči kao jedna od boljih sixties angažovanih pesama.
Zero 7 su napravili savršenu kombinaciju estetike i organske izvedbe 70-ih godina sa elektronskim duhom 2000-ih, što pored ugodnog chill-outa u letnjem kafiću, obećava i sjajan živi nastup. Sada je to dodatno pojačano akustičnim setom Gonzalesa i po prvi put vokalom jednog od članova benda, Henryja Binnsa (Your Place).
Samo da je odnos autorskih pesama veći u njegovu korist, Zero 7 ne bi morali da se brinu oko toga da budu omiljeni soundtrack bilo kojoj kultnoj HBO seriji ili, pak, intimnoj večernjoj zabavi.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.