Još jedan u predvidljivom maniru urađen crossover album proizveden samo za potrebe prvog mesta američke top liste. Primenjeno je ono što smo već toliko puta čuli: korišćenje širokog spektra HC, HM, grunge, electro, pop žanrova i podžanrova, zanimljivih produkcijskih trikova, ali samo pod jednim uslovom: da imaju tržišnog potencijala
Koji gitarski zvuk prolazi kod novijih MTV generacija? Šta je to što se prodaje, za šta je rezervisano prvo mesto na top listama? Od smrti grungea na ovamo u Americi je to nu-metal, a u širem smilu crossover zvuk. U ovaj okvir se uklapa i bend
AFI (A Fire Inside). AFI (Davey Havok, Jade Puget, Hunter Burgan, Adam Carson) postoje još od ranih 90-ih i dolaze iz Jukaje, Kalifornija.
Skoro deceniju provode na malim etiketama (najviše izdanja imaju za Nitro Records čiji je vlasnik jedno vreme bio Dexter Holland, pevač Offspringa i poštovalac AFI-ja). Od dvehiljadetreće bend prelazi na DreamWorks (album Sing the Sorrow).
U maju ove godine Decemberunderground, drugi album za velikog izdavača, debituje na mestu broj jedan Billboardove liste. Najavljivan je kao ambiciozan, hrabar iskorak, album koji stalno osvaja svojom slojevitošću. Ali, znate kako je sa reklamama...
Decemberunderground je još jedan u predvidljivom maniru urađen crossover album proizveden samo za potrebe prvog mesta američke top liste. Na njemu je primenjeno ono što smo već toliko puta čuli – korišćenje širokog spektra HC, HM, grunge, electro, pop žanrova i podžanrova, zanimljivih produkcijskih trikova, ali samo pod jednim uslovom - da imaju tržišnog potencijala. Sve ostalo kao da ne postoji ili možda nije vredno (da li je moguće da im baš ni jedna zanimljiva ideja nije prošla kroz glavu?) Pandan Decemberunderground mogu da budu one pop ploče kod kojih je sve savršeno naštimovano za prodati primerak više.
Treba progovoriti malo o toj pompeznoj najavi. Naime, ono što se proglašava za hrabrost u stvari je ćorsokak i automatizam u koji je upao deo metal scene posle dvehiljadite. Podsećanja radi reč je o struji koja je svoj prvi bum doživela u Aerosmith/Run DMC himni Walk this way sredinom 80-ih, zatim svoj trijumf albumima Judgment night i tiražima RATM i Faith no More u 90-im.
Različiti autori su se povezivali i ukrštali zvuk a ideja je bila iskazivanje radikalnog političkog stava. Podrška kritike i publike bila je jednoglasna. Danas, posle onoga što su uradili Limp Biskit i Linkin Park krajem devedesetih, situacija je posve drugačija.
Kako stvari stoje, svoje ishodište ova metal struja našla je u dekadenciji. Uključite MTV i načuljite uši. Videćete da danas skoro svaka šuša sa gitarom svira neku hibridnu muziku, spajajući stvari koje su “nespojive”. Ali to nije više stvar hrabrosti, inventivnosti ili političke drskosti već najčešće upravo suprotno – stvar bezidejnosti i alavosti.
Na albumu Decemberunderground je sve na svom mestu. AFI kao da su uzeli recept i od svakog žanra dodali pravu komercijalnu dozu. Rezultat je iritirajuća savršenost. Tragedija za bend je u tome što nema svoj zvuk, a nešto ni ne pokazuje želju za njim.
Očigledno im je lepo, kao da uživaju u liniji manjeg otpora. Groove gitara (u maniru Pantere, ali tek toliko da ne zabrine tate i mame), njujorški core (Agnostic Front, DRI) u melodičnijoj varijanti, power pop refreni, zatim novije impresije, odnosno impresioniranost tiražima
Depeche Mode i
Placebo – taj spoj može da zaintrigira samo svojom proračunatošću. I sve to prolazi i dobro zvuči, sve je skockano, samo ne postoji bend.
Zato u ovoj recenziji nije biti govora o pesmama. Svaka od njih žarnovski se razlikuje od prethodne, ali takođe i svaka zasebno predstavlja mešavinu različitih žanrova. U najboljem slučaju, Decemberunderground bi mogao da posluži kao kaleidoskop onoga što je sada „in“. Jedino nas spašava to što je neki Jay Z bio zauzet (u studiju ili krevetu?) - inače bi bilo svašta. To, međutim, ne treba da nas obeshrabri. Neki adut mora da ostane za sledeće “veliko” ostvarenje.
Komentari
-
LLV (gost)
| 04.09.2008. 22.17.56
Ma AFI su, bre, NAJBOLJI, BREEEEEEEE!!!!
-
Andre (gost)
| 12.06.2009. 23.06.36
Cemu takav hejt? Ovo je albumcina i nikakve veze nema sa scenom s kojom se ovde dovodi u vezu. Malo manje predrasuda je potrebno da bi se to zakljucilo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.