Zamke instant slave

Prvi glas Srbije vraća u fokus priču o tome kako je domaćoj publici potrebna jaka i kvalitetna mainstream pop scena, čime se delom može objasniti popularnost ovog realityja. Sa druge strane, nepostojanje industrije koja bi prigrila neke od ovih očigledno talentovanih ljudi (što nije slučaj u Grand produkciji, koja svoje ulaganje u Zvezde Granda naplati promovišući ih po celoj regiji i inostranstvu, gde i njihove iskusne kolege idu da prave pare) luksuznu produkciju ovakve emisije vrlo brzo razobličava kao šarenu lažu, koja se hrani ambicijama mladog čoveka

Jelena Maksimović

Moram priznati da sam se iznenadila kada sam čula da devetogodišnja kćerka poznanika iz sveg srca želi da prisustvuje druženju odabranih mladih fanova sa jednom od finalistkinja takmičenja Prvi glas Srbije, koje je organizovala Prva televizija uoči superfinala ove emisije. Ne zato što se silne veze povlače kako bi devojčica uspela da upozna trenutnog idola, već činjenicom da se do juče anonimnoj devojci, koja peva tuđe pesme na televiziji, bezobzirno servira ideja kako je velika zvezda zbog ogromnog interesovanja koje trenutno vlada za ovaj serijal, a koje će neumitno da splasne nakon finala.

Sa druge strane, ako niste živeli pod kamenom, iznenađenju nema mesta i znate da se najveće vesti od kada je Mišković u zatvoru, a nismo upoznati sa tim šta piše u platformi o Kosovu, odnose na dešavanja u Prvom glasu Srbije. U tom periodu televizijska publika u Srbiji je pratila okršaj 13 finalista u borbi za prestižnu titulu Prvog glasa Srbije, nagradu od 100 hiljada evra i obećanje snimanja albuma, koji će trenutnu medijsku pažnju pretvoriti u perspektivnu karijeru. Ovo nije prvi reality show ove vrste u Srbiji (do sada su emitovane licencne verzije Idola i Operacije trijumf), ali raskošnom produkcijom u kojoj se nije štedelo na kostimima i scenografiji, kao i profesionalnom TV režijom, PGS je postavio jako visok standard u ovom domenu. Ali nije uzdrmao gledanost konkurentskih Zvezda Granda, pogona za proizvodnju zvezda koje su u međuvremenu postale perjanice izdavačke kuće Saše Popovića. Za razliku aktuelnog serijala Ja imam talenat, koji se i dalje emituje na nacionalnoj televiziji i u kome takmičari mogu da pokažu i autorski potencijal u različitim oblastima, Prvi glas Srbije je interpretatorski show za pevače, čije izvedbe popularnih numera više naginju imitaciji, nego autorskoj obradi originala.

Struktura ovakvih realityja je u potpunosti šematizovana: na početku sezone emituju se snimci sa audicije, a najveću gledanost beleže pokušaji ljudi bez trunke talenta, sa ogromnom ambicijom i mogućim mentalnim poremećajima; a zatim se prelazi na intenzivno takmičenje među odabranim finalistima u studiju, koje ocenjuje publika SMS glasanjem i “stručni žiri”. U sezoni, čije finale smo mogli da gledamo u nedelju uveče, delovanje žirija je često bilo problematično – pored stalnog frljanja sa (kvazi) stručnim terminima (“omašila si kod fraziranja”, “ispao si iz intonacije”) koji kod publike stvaraju utisak da je u pitanju objektivno merenje sposobnosti i sam izbor sudija je upitan. Zanimljivo je da Vlado Georgijev, koji se ne može pohvaliti izuzetnim vokalom, a nastupa uglavnom sedeći za klavirom, ocenjuje pevanje i scenski nastup takmičara koji su na prvi pogled u tom smislu njega prevazišli. Ako njega vadi šarm i smisao za humor, to nije slučaj sa kolegama - Aleksandra Radović je zauzela ulogu profesorke, a treći član žirija Saša Milošević Mare (na pitanje “Ko je ovaj?”, rečeno mi je da je napisao Molitvu) je estradni impresario koji za takmičare ima praktične savete. Često su takmičari kritikovani zbog izbora pesme, a da je nisu birali sami, već im je to nametnula produkcija. Kod ljudi koji traže “faktor x”, a da ni sami ne umeju da objasne šta to ustvari znači i često mešaju kvalitet izvođenja sa vernošću originalnoj verziji pesme, ni autentični svetski vokali ne bi prošli na testu – Aretha Franklin bi omašila “gornju lagu”, Billie Holiday ne bi umela da da “primer vibrata”, a Josipa Lisac bi ispala sa onim “ludacima” u prvom krugu. Žiri je deo preuzete strukture emisije – njihove reakcije isključivo proizvode dalje natpise u novinama i diskusije po forumima, pa i ljutnja na publiku čijim glasovima dve talentovane pevačice ulaze u duel, koji će jednu poslati kući, deluje fingirano.

Ipak u pitanju je dobro isplaniran proizvod medijske industrije koji za sada nigde nije omanuo. Producent najpopularnijih svetskih emisija ove vrste (American Idol, X Factor, Britain’s Got Talent) je Simon Cowell, poznat po zajedljivim komentarima prema takmičarima koji najčešće započinju rečenicom “I don’t mean to rude, but…” (“Ne želim da budem grub, ali…”), čovek koji koristi priliku da otkrije buduće zvezde i potpiše sa njima ugovor za svoju producentsku kuću. Od mora finalista najrazličitijih takmičenja, publika se seća škotske domaćice Susan Boyle, Leona Lewis je snimila zapažen debi, a i trenutno najpopularniji boy band, One Direction je pobednik serijala X Factor u Velikoj Britaniji. Godine prikazivanja su privukle i kritike, ne samo muzičara kao što su Elton John i Damon Albarn, već i same publike. Finalisti britanske verzije X Factora na kraju svake sezone snimaju božićni singl koji najčešće završi na prvoj poziciji top liste – 2008. odabrani singl je bio Hallelujah Leonarda Cohena, koji je izvodila pobednica Alexandra Burke. Ljubitelji muzike su sproveli kampanju kako bi vratili na listu verziju koju izvodi pokojni Jeff Buckley, koju su uspeli da proguraju na drugo mesto božićne liste singlova.

Vratimo se na domaći teren – u finalu Prvog glasa Srbije su završile tri devojke: Nevena, Sara i Mirna, koji su izvodile pesme Beyonce, Alicie Keys, Zemlje gruva, Eurythmiks, Lane Del Rey i Bisere Veletanlić, između ostalih. Slatke i harizmatične, sve tri su odskakale od proseka od samog početka takmičenja, a u izboru između r&b orjentisane Sare Jovanović, nežne sirene Nevene Božović i diva nastupa Mirne Radulović – publika i žiri su izabrali Mirnu. Dan pred finale, emitovana je emisija o tome šta se dešavalo iza scene tokom ovog serijala i pregled “best-off” momenata iz svih emisija, gde smo mogli da vidimo najzanimljivija izvođenja u “lajvu” kako učesnici PGS-a zovu taj deo emisije. Dramatične pauze, muzika koja podiže tenziju, specijalno napravljeni segmenti u kojima takmičari pričaju o tome koliko je “ovaj šou ostvarenje njihovih snova” i koji su primer eksploatacije ličnih trauma, strah i suze, i na kraju propadanje kroz pod takmičara koji nisu prošli dalje doprinose da se posle svake emisije komentariše u medijima i na društvenim mrežama o odlukama publike i komentarima žirija. Na kraju to sve se svodi na “mnogo buke ni oko čega”, sudeći po iskustvima iz prethodnih sličnih serijala – umesto da su postali prave zvezde, pobednici su uglavnom predmet rubrika “gde su i šta rade”, ako ih se neko danas i seća. Mladi takmičari i njihovi stvarni snovi o pevačkoj karijeri su samo alati u postizanju gledanosti, što neće sprečiti nove generacije izvođača da osvoje pet minuta slave na ovakav način.

Komentari

diy (gost) | 24.01.2013. 01.18.00

Što bi 'braća' anglo-saksonskog porekla rekli: "Spot on!"
Miloš (gost) | 24.01.2013. 02.06.00

Svaka čast, krasan tekst. Imao sam donekle slično razmišljanje i prije, ali me je ovaj tekst uputio i na neke druge stvari. Lijepo i jasno napisan tekst, odlično.
sm (gost) | 24.01.2013. 06.45.49

dobar tekst. deo sa josipom me jako nasmejao. ipak je to samo takmičenje u reprodukciji, a publika ipak prvo zavoli pesme, pa onda i autore/interpretatore. da je takmičenje u pesmama, sigurno bi pobednici imali uspeh posle takičenja, trebalo bi samo nekako pregurati prvu sezonu, dok bi se za naredne autori itekako spremali. nije loša ideja ni spojiti interpretaciju tuđih i svojih pesama, to bi možda bilo još lakše a ipak ništa manje prijemčivo i za publiku i oglačivače.
majlo (gost) | 24.01.2013. 08.16.07

uglavnom, istina. Naročito naslovna misao da je potrebna jaka i kvalitetna mainstream scena, jer istina je da bez nje , ne može biti ni valjanog andergraunda. A ovako nam Grand i turbofolk glume mainstream, pa je i sve ostalo otišlo u majčinu
Bivši sestrić (gost) | 24.01.2013. 17.54.14

Odličan tekst! Ja zaista verujem da je ovo za većinu učesnika ispunjenje njihovog sna (makar i delimično) i to što su oni doživeli u zadnjih 4-5 mesci je nešto po čemu će pamtiti taj period života. Nažalost (ili na sreću) većina njih neće uspeti da napravi neke značajnije karijere u muzici. Cela ova situacija podseća i na diplomiranje i period posle. Sa diplomom u ruci, kada prođe cela euforija, čovek će morati da se pogleda u ogledalo i zapita "šta sad?". Najbitnije je kako znaš da plivaš kroz mulj i od toga zavisi gde ćeš da završiš.
trevor horn (gost) | 24.01.2013. 19.50.58

dobar tekst. recimo ranije andergraund (ili bolje rečeno ona koja nije bila mejnstrim) scena je obilovala dobrim idejama (u stavu pogotovo) ali su bili tanki u nekom muzičkom obrazovanju a po pravilu katastrofalni u vokalnim delu. sad je, činimi se, obrnuto. da ovde postoji neka producentska aktivnost mnoge ove učesnike PGS bi oni prihvatili i uradili bi im neki albume ili singl. ali ovde nema muzičkog tržišta. PGS treba da ode dalje da napravi scenu od ovih svojih pulena, da im nađe autore/producente, da naprave singlove, neki zajednički album. posle toga koncerti svuda gde može, oni to mogu, imaju resurse samo je pitanje da li hoće tako nešto. time će sve podići na višu stepenicu i povući andergraund za sobom. uostalom nek primene oprobani grandov model biznisa.
titi (gost) | 25.01.2013. 01.46.25

dobar tekst, ali samo od znanja i ukusa organizatora pgs-a o popularnoj kulturi i njenim 'zakonima' primenjim na naše područje (region bivše sfrj) zavisi da li će od emisije napraviti veću instancu, lično više bih voella da u žiriju gledam Sajsi, Šobajića ili Svi na pod - jer su oni meni naš oriđinal pop, od neautoritativne i presmešne tojke, da li iko ovde ima hrabrosti da pretpostavi formulu za 'faktor X', hm?
Marko (gost) | 25.01.2013. 17.52.40

meni nije jasna jedna stvar. sta mlad covek koji ide na ovakva takmicenja i moze da trazi? 5 6 meseci si na televiziji, stalno, svi pricaju o tebi, pobedis, dobijes pare (ako ih dobijes), sta ce ti vise? ako si pametan iskoristices to, ako nisi, cekaces da neko drugi dodje napravi ti pesme, napravi ti koncerte, snimi ti pesme, snimi ti spot, stagod vec... pitanje je zasto bi bilo ko bio blesav da baca pare u neku klinku koja dobro peva i nista vise, ako ne moze da zaradi od toga. mozda je to sad pravedno i lepo za razmisljanje, kako bi ona sigurno postala velika zvezda, samo da "ima ko da je progura", ali zasto bi te neko gurao ako se ne guras sam. problem jeste nedostatak industrije koja bi mogla da preradi sirovinu, iliti dobar glas u proizvod koji moze adekvatno da naplati, da li diskovima, koncertima ili cime god, ali veci problem je sto ne postoji zakonski okvir u kome takva industrija moze da postoji. na kraju, prva je napravila pgs da bi oni imali neki popularan program od koga bi zaradili, a ne da bi vodili krstaske ratove protiv granda. apsolutno nije njihova stvar sta ce sad ova pobednica da uradi sa svojim parama i svojom trenutnom popularnoscu. izbor zirija jeste takav da bude zabavan gledaocima, da mogu da se raspravljaju o njima i da privlace paznju svojim oprecnim komentarima, a ne da sto tacnije ocene pevacke sposobnosti i to je jedino sto ej ovde bitno. gledanost konkretne muzicke emisije. da je moguc finansijski uspeh pobednika, da bude takav kao sto je, npr, napravo One direction, sigurno bi koncept emisije bio drugaciji malo. stara navika i prepricavanje proslosti, osamdesetih, kada se prilika dobijala, a ne zaradjivala je proslo, na ovim devojkama je da iskoriste pet minuta i da zapnu i zarade.
Bg (gost) | 29.01.2013. 22.11.15

Dobra i ispravna zapazanja, osim konstatacije da su prijave Georgijeva duhovite isarmantne. Mislim da je nekim clanovima zirija pojavljivanje u PGS nanelo vise stete, jer su im se karakteri pokazali. Zanimljivo je da svi shvatraju da je potreban dobar mainstream, a kada god se on pojavljivao u Srbiji bio je najstrasnije ispljuvan, npr posebno na ovom sajtu. Zato i svi kukaju nad tuznom sudbinom i zive u zabludama, ne shvatajuci koliko su sami doprineli propasti normalne pop rok muzike.
Milos (gost) | 07.02.2013. 13.27.03

Lep tekst, odlicni komentari ali se stalno pravi previd najbitnije stvari - dobra pesma - na bilo kom "jeziku" bivse Yuge koji razumete. Toga nema, osnova, esenca, razlog - pesma. Nema je nigde. Poneka dobra, jednom godisnje(?) mozda od narodnjaka(sa te scene) i to je to. Kada ste poslednji put culi dobar popic i da ste pozeleli da ga "snimite"-na srpskohrvatskom?
@milos (gost) | 07.02.2013. 14.52.57

marinko rokvić - skitnica je za sada poslednja velika pesma snimljena na prostorima sfrj. a od tada ima desetak godina.
indiesurfer (gost) | 07.02.2013. 17.55.01

Nekako mi ovaj tekst pretenduje na zakljucak da su ucesnici ovog sou-programa na neki nacin prevareni jer toboze niko od njih nece postati zvezda i svi ce ubrzo biti zaboravljeni, a tamo neki uzeli pare. Istina je da je svim ucesnicima pruzena prilika, neki ce imati i svojih 5 minuta slave, a sta ce biti dalje zavisi samo od njih samih i od publike. Ja zivim u Nemackoj i ne pamtim da je i ovde neki pobednik ili finalista slicnog programa postao popularan, bez obzira na snaznu podrsku industrije i svima prepoznatljivu pojavu. Medjutim, za slavu je potrebno nesto vise. U danasnje vreme su YouTube i slicni servisi odskocna daska za mlade muzicare i svako ko je originalan, autentican i ima odredjeni kvalitet moze da nadje put do publike. Da li ce uspeti zavisi od mnogih faktora ali odredjeni kvalitet mora da postoji. A sto se tice "strucnog zirija" PGS-a, mislim da je perfektno odradio svoj posao i da je bio sasvim primeren ovakvom tipu emisije. Sto se tice produkcije, scenskih efekata, koreografije i video pricica koje su prethodile nastupima, verujem da bi i mnoge bogate svetske produkcije mogle da pozavide na nacinu na koji je to uradjeno u PGS. I na kraju krajeva, ne bi skodilo kada bi autori ovakvih tekstova bili malo vise objektivni i kada bi pohvalili nesto sto je dobro cak i u slucaju kada se to ne poklapa sa njihovim licnim afinitetima. Prvi Glas Srbije je za onog kome je namenjen perfektno odradjena emisija i kamo srece kada bi bilo vise emisija tog nivoa kvaliteta i u drugim kulturnim sferama. Nije sve sto je indie/alternative dobro kao ni sve sto je mainstream lose.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike