Sve ove godine će prom(ij)eniti sve?

Uvek samo problemi sa čistim formama – retko naiđu i opstanu, a kada su već tu, najčešće bivaju meta podsmeha. A priča o Indexima je u najvećem delu priča o čistoj formi. Kada bi sada, pedest godina od osnivanja ovog sastava, krenuli da izvodimo krajnji zbir, najveća vrednost njihovog delovanja bila je plod njihove istrajne odanosti čistoj formi. Čistoj formi u vidu nedvosmisleno dosledno skrojene pop-pesme. A moglo bi se ustrvrditi da danas post-Yu pop-rock muzici upravo ponajviše nedostaje puritansko shvaćeni i u delo sprovedeni glavnotokovski pop. U odnosu na koji je onda jedno smisleno praviti otklon u pravcu alternativnijeg zvuka.

Kada se podrobno razmotri fenomen ovog benda, čini se da je koren nesporazuma u koji su Indexi, naravno, nimalo svojevoljno, stupili sa ovdašnjom rock kritikom upravo u njihovoj vernosti čistokrvnom popu. Indexi su tako dobar deo ključnog i najaktivnijeg dela svoje karijere proveli pod oblakom ocene da su isuviše prijemčljivi za široke (pa, simplifikacije radi, samim tim i nezahtevnije i neupućenije) narodne mase, te stoga je pod znak pitanja valjalo staviti njihov R'N'R  identitet. A Indexi su, istini za volju, mahom i pod uticajem silnih i, reklo bi se, beskrajnih personalnih promena, s vremena na vreme pokazivali i volju za iskorak u pravcu ambicioznijih i složenijih postavki (poput uvek problematičnog prog-rocka, recimo ili albuma u celini ispevanog na poeziju Maka Dizdara).

Ipak, ponajbolji su utisak ostavili i najdragocenije je njihovo nasleđe upravo iz dana kada su se držali svog viđenja pop-muzike bez zadrške. Njihov pop je neizostavno poreklo vukao od ovdašnjih shvatanja šlagera ili (da upotrebimo širi, a precizniji pojam) festivalske muzike. Imajući u vidu tadašnje mogućnosti ovo je bio jedan od uobičajenih puteva ka punoj evoluciji muzičkih skupina. Ako tu činjenicu prihvatimo kao sasvim prirodan i opravdan sled okolnosti u kontekstu kada je valjalo izmaštavati rock ni iz čega, bez oslonca u minulim tradicijama ovih prostora, muzičkom rukopisu Kovačevića, Popovića, Rihtmana i ostalih se nema ama baš ništa osnovano zameriti. Ako ćemo po poštenju, njihov doživljaj pop-pesme ipak jednako duguje i gotovo matematički preciznoj strukturi yugo-šlagera tog doba i uvreženom doživljaju rock'n'roll-a na ovim prostorima.

Indexi su, uz dosta, rečnikom auto-sporta, pit -stop predaha (uglavnom zbog bezbroj personalnih prekombinovanja (u jednom trenutku došlo je i do začudne simbioze sa grupom Pro Arte!), ali i zbog mukotrpnog puta ka potvrdi na planu diskografije) prešli istinski put od izvođača friških obrada ili blago odocnelih hitova tog vremena do benda iz čijeg se opusa bez mnogo dvoumljenja i rezervi da probrati nekolicina zaista odličnih trenutaka. Valja imati na umu da su, ukoliko po strani ostavimo solo-izlete Davorina Popovića, izlete koji su, doduše, izvedeni uz punu muzičku podršku gotovo celokupnog ostatka grupe, Indexi uknjižili tek četiri dugosvirajuća izdanja – prvi album, a zapravo kompliciju dotadašnjih singlova, dva „regularna albuma“ (od toga Modra rijeka na  stihove Maka Dizdara) i potonju retrospektivu, koju je poznijih osamdesetih objavio sarajevski Diskoton. I već na tom uzorku moguće je izdvojiti nekoliko nesumnjivih malih podviga u slavu jednostavnosti i emotivnosti – Jutro će promijeniti sve, Sve ove godine, Predaj se, srce, Bacila je sve niz rijeku, Plima, Sanjam i Ti si mi bila naj, naj,... Sveobuhvatnijeg uvida radi, najefektnije je prevesti stvari u današnji potužno-otužni kontekst i slično pokušati sa opusom sadašnjih i/ili donedavno aktuelnih vedeta.

Indexi su, nema sumnje, bili tipičan proizvod svog vremena i prostora, a njihov muzički put nalik je putanji mnogobrojnih drugih. Da zabune ne bude, tipičnost ovde nije i ne može biti shvaćena kao optužba ili navođenje nedostataka; snaga  ovog sasatava ležala je upravo u dve danas dobrim delom zatomljene stvari – ukorenjenosti u milje iz kog se kreće i kom se potom i obraća i nepatvorene zaljubljenosti u muziku, odnosno uznetosti njenim mogućnostima i moćima. A tu je svakako i jedinstveni vokal Davorina Popovića, vazda na varljivoj razmeđi nonšalancije i duboko proživljene ganutosti.

Otud i manje-više postojan utisak o sveukupnom velikom značaju ovog benda, i to ne samo u smislu svesti da su svakoj revoluciji  kada prođe i smire se grmljavina novog i neviđenog potrebni uprizoritelji i čvrsti oslonci. A na planu konkretnih postignuća i onoga što nam je iza njih ostalo na čuvanje i nezaborav Indexi će još zadugo predstavljati neizbežan deo bilo koje jugonostalgične vremenske kapsule, stvorene da uputi i pojasni.