Pored oblaka pa do reke

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: 26. decembar, 2012.

Ne samo sve zauzete stolice, već i puni prolazi između redova – beše to uobičajena pojava pri svakom susretu Beograđana sa popularnim „Maxom“, međutim, pogled na polupopunjen balkon, ovoga puta, dovodi do cifre 3.000. Koncert jeste nazvan „Unplugged na oblacima“ ali je, kako je Massimo i najavio, bio je i električan i akustičan. Podelio ga je u tri celine („strujna, pa unplugged sa primesama električnog, pa ponovo prašimo“), a publici, nažalost još „nezagrejanoj“, najlepše iznenađenje priredio je na samom početku.

Na binu je izašao sa gitarom i posle dugog uvoda, začula se prepoznatljiva melodija i „Čudna je ovo noć, čudan sam sam sebi...“. Massimo je, poput Dejana Cukića prošle godine na Novobeogradskom letu, izvodeći neprolaznu Siđi do reke napravio omaž preminulom saborcu iz osamdesetih Milanu Delčiću Delči. Najveći hit grupe U škripcu sasvim lepo mu „čuči“ pa ne čudi, po izlasku na bis, najava da bi to mogao možda i da snimi. Tu se potkrao i jedan simpatičan „biser“ – zahvalio se autoru pesme, ali i šefu agencije Long Play koja organizuje njegove koncerte u Srbiji, Srđanu Vuletiću (!?). Nije mu, sigurno, uvek nasmejani Zoran Vulović Vule zamerio.

„Dragi moji, ja sam ovo jedva čekao, jeste mi dobro“, pitao je Savić i, posle uvodnog covera, krenuo sa svojim repertoarom – Traži me, Daj mi razlog, Gracija... Svaku su pesmu bojili gudači, istaknuta violina predstavljala je najveću zvučnu razliku u odnosu na prethodne koncerte, a u Odjednom ti grupu Meritas su „zamenile“ Martina Majerle i Vanesa Mišić. Pesme sa aktuelnog albuma Dodirni me slučajno su, kako je rekao, sada prvi put predstavljene na pravi način, jer je prošle godine proteklo tek mesec dana od izlaska CD-a. Velikom prijatelju i guruu Arsenu Dediću i njegovoj Gabi Novak najdraža je, saznali smo, Tišina.

„Za ovu pjesmu nikad nisam da je izbacimo sa repertoara, ona tako dobro funkcionira sa publikom“, uveo nas je Massimo u Jurinu Mi nismo sami, a posle niza Da mogu/Loše vino/Dodirni me slučajno hit Stranac u noći je konačno podigao publiku. Među najraspoloženijima je bio glumac Branko Vidaković – igrao je, pevao, njegov se glas ponekad i do bine čuo.

Deo sa akustikom u prvom planu započela je Sjaj u tami, obogaćena violinskom solažom i latino krajem, dok su u Samo jedan dan majstorisale klavijature i bas gitara. Liniju starih hitova nstavila je brža Samo za tvoje oči, a zatim i „istinita priča o jednom dobrom provodu u Zagrebu 80-ih koji je Alka (Vuica, prim M.Ć) pretvorila u tekst“ – Ljubica. Zvaničan deo, kojim su zaokružena dva sata, finiširao je tandem sa prethodnog albuma Sunce se ponovo rađa – Zar više nema nas/Indija, prvi bis su obojili osvrti na Olivera Dragojevića (Stine) i, ponovo, Juru Stublića (Zamisli život u ritmu muzike za ples), a za kraj je, na bisu broj dva kao i prošle godine, uz ovacije nacrtan Krug u žitu.

Massimo ima u srpskoj prestonici vernu publiku, dobar deo je iz godine u godinu u Sava centru. Nije ni čudo jer, zauzvrat, dobije pesme bez roka trajanja i emociju koja je, pogotovo kad je u pitanju njegov odnos prema Beogradu, iskrena i od davnina datira. Vreme je, međutim, s obzirom na redovnost druženja, da učini i neke radikalnije poteze vezano za set listu – ovoga puta, recimo, posle uvodne obrade publika više ničim nije, u tom pogledu, bila iznenađena. Nedostaje, dakle, onaj „u, otkad ovo nije pevao“ momenat, a kandidata za takva iznenađenja nije da nema u njegovom opusu. Tu je, pre svega, iz nepoznatih razloga potpuno zapostavljen prilično veliki hit sa kraja osamdesetih Ponovo zajedno koga nikad u set listi nema, pa I kad liju kiše, Kad čovjek voli ženu... Neće se Massimu desiti dramatičan i nagli gubitak publike i ako zaokret ne učini, ali će broj praznih stolica, prvi put uočenih na ovom koncertu, iz godine u godinu možda biti sve veći.