Muzika za lek

Mesto: Gun Club, Beograd
Vreme: 27. septembar 2012.

Posle nešto duže tonske probe, mrvu iza 22 časa na binu se popelo više od deset mladića i devojaka, basista, gitarista i bubnjar, velika većina njih sa prepoznatljivom crvenom zvezdom Idijota na majici. Sudeći po licima koja su ga sinoć sačinjavala, beogradski Horkestar prošao je kroz fazu renoviranja. Ovakav tip muzike bolje prolazi u kamernijim uslovima od sinoćnih klupskih, te je žamor publike koja je tek ispunjavala Gun Club bio često glasniji od izvođača. U dvadesetominutnom repertoaru našlo se mesto i za tri obrade pesama KUD Idijota, od kojih je očekivano obrada obrade Bandiera Rossa najbolje prihvaćena.

Kragujevački KBO! su sa sobom doneli pankerski oreol, publike je tokom njihove svirke već bilo osetno više (200-250 ljudi), a desetak pesnica paralo je vazduh u prvim redovima. Kragujevčani, koji nekim čudom van svih logika opstaju više od tri decenije daleko od utabanih muzičkih tokova, počeli su svoj set smirenijim post-pankerskim pesmama (“Nećemo svirati Kragujevce i ostale pesme koje sviramo već 30 godina” - Vuja). Negde od sredine četrdesetominutnog nastupa Vuja, Iveza i Boban dodali gas i furiozno podsetili zašto ovaj bend iz srca Šumadije ima kultni status u underground krugovima, još od osamdesetih godina prošlog veka, kada su baš uz KUD Idijote bili domaći punk bend sa najvećom prođom van granica SFRJ.

Pravi haos sa skakanjem, pevanjem i crowd surfingom nastao je pošto je Atheist Rap zasvirao Ljubav, a zatim i Štrikanje, Godinu kulture, Ja sam video video i Fatamorganu. Gitarista Radule je u uvodu pesme Pritilend  rekao "... Drago mi je što vas vidim, što ste se okupili u toliko broju, što vas ima više od 500" (rečenica koja je i ovod orginalnog snimka pesme), što se možda čini kao preterana procena, mada ne mnogo daleko od istine. U publici je primećen i donedavni državni pregovarač i novopečeni opozicionar Borko Stefanović, nekadašnji basista Generacije bez budućnosti. 

Muzička ponuda Novosađana bila je sve manje interesantna kako su svirane novije stvari, koje iako angažovanije, nisu toliko ubojite kao vrcavi klasici grupe, u šta smo se mogli uveriti po gotovo stadionskoj reakciji na Dr. Popa. Poduži koncert završen je dvema obradama pesama KUD Idijota – svirane su Djevojkčice i Minijatura. Čim su Atheisti završili, dobar deo publike je krenuo ka izlazu.

Kod ovogodišnjeg predstavnika Crne Gore na izboru za Pesmu Evrovizije za sve ove godine srećom nije uočen problem sa uozbiljavanjem - Rambo Amadeus je sinoć zatečen u Gun Clubu u društvu bubnjara Igora Maleševića i basiste Miroslava Tovirca, prekaljenih muzičara, raspoložen da priušti blic izdanje sebi svojstvene koncertne zabave. Rambo reče da je u pitanju “lokalni trio” koji se zalaže za “sistematsku improvizaciju” - i tako i bi. Najbliža referenca na vrhunsku funk-jazz svirku kosmate trojke bio bi “nemetalski Primus”, sečen svedenim tokom svesti gospodina Pušića, koji se od vokalne ekspresije tradicionalno više bavio sitnim petljanjima na gitari.

Tačku na uspelu humanitarnu akciju domaće rok scene stavili su fantastični Kanda Kodža i Nebojša koji su veoma nadahnutim nastupom održali i premašili nivo najrafiniranijeg sviračkog kvaliteta koji je ustanovljen u muzičkom susretu Ramba i njegovih saradnika. Od bravurozno izvedenih hitova grupe bile su još interesantnije brojne Oliverove ispovesti. Sa neizostavnom čašom u ruci kojom je kucao po mikrofonu, harizmatični frontmen je između ostalog ispričao da nikad nije mogao da bude vulgaran u muzici (“U politici nemam taj problem, jeb'o im ja mater svima koji gostuju kod Bećkovićke”), ali da poštuje kad čuje da neko može “da bude vulgaran iz duše”, kao KUD Idijoti u pesmi Jebem ti rat (1997). “Mi smo svi sve vreme bili u tom fazonu, a za njih nismo ništa čuli još od '91. I čujemo tu pesmu, i provalimo: 'Pa ovo su naši ljudi!'.” Vala baš.

•  KONCERT ZA TUSTU - PRVI DAN - DŽA ILI BU, ELEKTRIČNI ORGAZAM, DAK, PARTIBREJKERS