Ispunjen je bio beogradski klub Gun na prvom (sreda) od dva humanitarna koncerta podrške obolelom frontmenu KUD Idijota Branku Črncu Tusti
Mesto: Gun Club, Beograd
Vreme: 26. septembar 2012.
Svi prisutni, uključujući i novinare, platili su ulaznicu, a kompletan prihod je od prodaje karata išao Tusti. Oko 200 ljudi u Gunu već u 21.30 – neuobičajena scena, ali razumljiva, s obzirom da je u pitanju grupni koncert sa malim iznenađenjima na početku.
Gitaru, i to akustičnu, prvo je uzeo izvesni Amerikanac i poručio „You can call me Stevo“. Dobro je poderao grlo u engleskom prepevu teme Idijota Zbogom Marija – sasvim dovoljno za brzopoteznu naklonost publike i skandiranje „Ste-vo, Ste-vo“. Odmah zatim, na bini se pojavio Nikola Đuričko i otpevao Kad sunce opet zađe u izmenjenoj, blues varijanti – tek onda su stvari krenule predviđenim redosledom.
Niz hitova pulskog benda iz zvučnika, koje je publika često nadjačavala, pogotovo u nekoliko puta puštenoj Ali nije to još gotovo, prvi put je prekinut u 22h, kada su polučasovni set započeli Dža ili bu. Pukla je, za početak, Stena, poželeo je Sabljar, zatim, da ispriča kako se upoznao sa KUD Idijotima, ali je odustao, pa su prisutni, bez mnogo govorancija, ubačeni u vremeplov devedesetih - Kako je preminuo doktor Nosorog, Droga i mladi, Stampedo, Živeo Staljin i svetska revolucija, Drugovi, Ustani i kreni, Večna lovišta. Dve finiširajuće teme sa albuma Strašni sud publika pamti kao najveće Dža ili bu uspehe pre više od 15 godina, pa tako reaguje na njih i u 2012.
Ostali bendovi su na sceni potrajali koliko i školski čas (kad nema štrajkova) – oko 45 minuta. Električnom orgazmu, utisak je, veoma prija da siđe u klub, ostavi „masovke“ poput Igra r'n'r..., Baby ti nisi tu i sličnih za neke drugačije skupove, i na miru se posveti albumu To što vidiš, to i jeste.
Specifična situacija je dovela do toga da Gileta i ekipu na bini dočeka publika koja peva „Moj Marine, Moj Marine, dušo i srce moje“, ali je, ubrzo, sve počelo da se odvija onako Kako bubanj kaže. U sredini se ušunjala, uvek i svugde odlično prihvaćena Krokodili dolaze, na kraju Nebo, a između je „elorg“ na delu pokazao da potpuno stoji iza povratničkog CD-a (Ti to možeš, Pokaži mi, Bliži suncu, Gde god odem, Nemaš ništa nikom da daš). Bend se, pola sata pre ponoći, spustio u publiku i nastavio da uživa uz saborce iz osamdesetih, Partibrejkerse i Disciplinu.
Cane se, ovoga puta, kad je priča u pitanju, sasvim prikladno zadržao na „super što ste ovde, da pomognemo čoveku – ko pomaže drugom, pomaže i sebi“. Beogradu nikad nije dosta Brejkersa, pa je, i posle Hale sportova, i Beer Festa, sada u sasvim drugačijem, znatno intimnijem prostoru, ponovo bilo vrelo uz listu koja jeste, prinudno, skraćena, ali je, nepromenjeno, počela sa Ako si, a završila Uličnim hodačem. Neke sigurice poput Hoću da znam su izostale – osvežavajuće i pohvalno. Poklič iz publike „Zorane, domaćine“ – za ponoćni osmeh između Lobotomije, Ćutanja, Hipnotisane gomile...
Deo publike je, posle odslušanih Brejkersa, napustio Gun – ipak, brojno stanje na Dža ili bu nivou bilo je sasvim dovoljno da Disciplin a Kitschme dobije sasvim zadovoljavajuću povratnu reakciju u svojoj grmljavini bez pauze sa novijim uvodom (Prestani da mrziš, Čovek koji ne nosi sat, Neukusu treba reći NE!...) i starijom razradom i zaključkom (Nemoj!, Ah, kakva sreća, Da li ti znaš za neki drugi ritam, Ne, ne, ne). Zavesa na prvo veče podrške Tusti spuštena je u 01.30, a večeras (četvrtak, 21h), sve se nastavlja na istom mestu uz Horkestar, Atheist Rap, Ramba Amadeusa, KKN i KBO!
Komentari