Praške igre

Coldplay su verovatno jedini bend svoje generacije (karijere vezane isključivo za novi milenijum), sposoban da oko svojih pesama okupi tako šarenoliku masu slušalaca. Neki im to nikada neće oprostiti. Neki drugi ostaće tiho zahvalni za svaki trenutak uzbuđenja i veselja

Dejan Cukić

Mesto: Synot Tip Arena, Prag
Vreme: 16. septembar 2012.

Postoje izvođači koje kritičari vole da mrze. Obično su to sastavi sa autorima sposobnim za stvaranje onih čudnih notnih sklopova što se bez muke utiskuju u podsvest miliona ljudi. Patološki zaljubljenici u sopstvene kolekcije ploča, spremni da se odreknu omiljenog benda čim u tome prepoznaju više od šest istomišljenika, nikada ne opraštaju magnetizam koji muzikom puni fudbalske stadione. Jedan od rasprodatih stadiona na evropskoj turneji grupe Coldplay bio je 16. septembra i Synot Tip Arena u Pragu (za poštovaoce sporta – kuća fudbalskog kluba Slavija), prelepo zdanje urađeno u engleskoj tradiciji, bez atletske staze, sa pokrivenim tribinama. Ukratko - idealno poprište pravog spektakla. Čak je i poslovično hladna i vlažna praška jesen (nikada neću zaboraviti dvoipočasovno tuširanje na koncertu Pink Floyd 1994) odlučila da odloži dolazak i omogući suncem okupano okupljanje četrdesetak hiljada Čeha i gostiju Republike, svih generacija.

Druga predgrupa (prvu sam propustio) bili su Marina & the Diamonds, nova uzdanica britanske pop produkcije. Marina je Velšanka grčkog porekla (Marina Dijamandis), odlična pevačica koja svoj "nezavisni" pedigre nepovratno gura pod tepih ovim pokušajem osvajanja šire publike u odeći američke tinejdžerke iz pedesetih godina. Naišla je na pristojan prijem prisutnih mada malo preterujući sa "izvin'te što smetam" stavom i konferansom u stilu: "Coldplay su već u garderobi, evo samo što nisu...!"

Sa odlaskom Marine i dolaskom noći i vlasnici skupljih karata popunili su tribine uklapajući i poslednju slagalicu savršene scenografije za vrhunsku predstavu. Ideju o publici kao najvažnijem delu spektakla Coldplay su na ovoj turneji uzdigli na viši nivo podelivši svima na ulasku raznobojne narukvice sa lampicama čije pulsiranje diriguje njihov sistem rasvete u zavisnosti od kompozicije (u prevodu - ozračili su nas u p... m....!) Posle instrumentalnog uvoda bend je eksplodirao sa bine energičnom Hurts Like Heaven sa poslednjeg albuma, dok su čarobnjaci iza zavese tukli kompletnom artiljerijom - vatromet, laseri, pet kružnih video ekrana i... svetleći ritam na hiljadama uzdignutih ruku. Uz In My Place zasipaju nas i konfetama pa sam se pomalo zabrinuo da li će se muzika negde zaturiti u toj šumi vizuelnih senzacija. Srećom, Coldplay vrlo vešto balansiraju po ivici provalije. Za razliku od raširene slike o zvezdi tabloida sa holivudskim vezama i njegovim nevažnim saradnicima, Coldplay uživo deluju kao pravi mali, nesalomivo kompaktan bend. Dok melju u seriji lako prepoznatljive hitove Lovers In Japan, Scientist, Yellow, Violet Hill, God Put A Smile On My Face... lako ih je mentalno prebaciti i na sićušnu binu nekog pivom natopljenog paba. Gitarista Džoni Bakland glavni je arhitekta zvuka na način na koji su to kod slavnih prethodnika radili Edž ili Džoni Mar. Bubnjar Vil Čempion je osnovni izvor energije, zadužen za sve one zarazne "oa-uo-io" pripeve kojima obiluju njihove pesme, a tokom koncerta prihvata se i gitare i klavijatura. Gaj Berimen oličenje je britanske tradicije "mirnog basiste", postojana antiteža neprikosnovenoj (ipak) centralnoj figuri predstave, hiperaktivnom Krisu Martinu. Da bi zvuk grupe školskih prijatelja osvojio stadione širom sveta, potrebna su i mnoga zvučna pomagala i unapred snimljene deonice, ali Coldplay uspevaju da žestinom žive svirke odnesu prevagu i dodatne efekte svedu na meru poluprimetnih ukrasa, osim... U aktuelnom singlu Princess Of China (nepotrebni) duet sa Rianom postaje duet sa Rianinom video razglednicom, pa pesma zbog sinhronizacije tone u energetski bezdan nadpevavanja sa matricom. Meni su trebale još dve pesme da povratim raspoloženje, taman za finale uz herojsku Viva La Vida, poletnu Charlie Brown i neizbežnog Peru Paradajza.

Iščekivanje prvog bisa prekinuo je složni vrisak devojčica sa najjeftinijim kartama, jer se, skriveno od većine prisutnih, u samom dnu partera pojavila mala bina na koju izlazi najpre Martin (Us Against The World), a onda i ostali (Speed Of Sound).

Povratak na veliku scenu za drugi bis najava je istinskog finala uz Clocks, Fix You i Every Teardrop Is Waterfall. Iz očiju jedne slatke Čehinjice na ramenima "dreadlocks" frizurom ukrašenog prijatelja, teče istinski vodopad. Ispred nje, grupa mladih Austrijanaca poskakuje u ritmu uzdignutih ruku (i narukvica), a nekoliko metara dalje četvoročlana porodica iz Srbije ispituje granice širine zajedničkog osmeha. Coldplay su verovatno jedini bend svoje generacije (karijere vezane isključivo za novi milenijum), sposoban da oko svojih pesama okupi tako šarenoliku masu slušalaca. Neki im to nikada neće oprostiti. Neki drugi ostaće tiho zahvalni za svaki trenutak uzbuđenja i veselja.

Komentari

MirjanaR (gost) | 22.09.2012. 05.01.26

Koncert je zaista bio sjajan, atmosfera fenomenalna, publika predivna....pruzio nam je skoro sve zbog cega smo u stvari tamo i dosli (kazem skoro sve jer mislim na neke pesme koje nisu odsvirane ali mi je jasno da ipak ne moze sve da stane u repertoar). S obzirom da sam ih prvi put gledala pre 4 godine (isto u Pragu) malo sam se plasila da ovo nece biti "to" sto je bilo tada, jer je tada bilo neopisiv dozivljaj. Drago mi je da nisam bila u pravu. I ovog puta sam otisla kuci sa ogromnim osmehom na licu i jos uvek ih pevusim, cak i posle nedelju dana. Stvarno veliki bend danasnjice sa neverovatnom publikom!
a (gost) | 24.09.2012. 00.41.22

Lep prikaz.
lespa (gost) | 24.09.2012. 04.10.31

Parachutes i A Rush of Blood to the Head su mi savrseni, X&Y sam preslusao,ostalo nisam mogao, nekako mi se bend udaljio od mene... ako bi dosli u Srbiju, zbog prva dva albuma bih morao biti na koncertu, jer uzivo cuti Scientist, ili Don't panic, nema cenu...
Tanja (gost) | 24.09.2012. 05.37.40

Može o ovom bendu da misli ko šta hoće...Mogu da kažem samo jedno: zavidim autoru prikaza što je bio na koncertu. Bilo bi mi jako drago da dodju u Beograd.
majka, nena Ajša, pamet i nafaka (gost) | 24.09.2012. 17.49.56

vrhunski marketing + osrednje pesme = Koldplej
dosta (gost) | 24.09.2012. 21.09.24

bolje od grizli bera.
6685 (gost) | 24.09.2012. 21.18.22

praške... praško. to je bilo ono šareno čupavo za skupljanje prašine, nataknuto na crveni plastični držač. vrhunska stvar za svaku domaćicu i sve koji se vole tako osećati. gde li je naš praško? nismo ga valjda bacili. :( idem da tražim praška!
giuseppe (gost) | 25.09.2012. 03.06.33

"Slatka Čehinjica" je pleonazam.
zaka (gost) | 26.09.2012. 21.21.57

Nek' sada praske igre prestanu...
mrm (gost) | 27.09.2012. 17.14.41

@giuseppe Ne, mala Cehinjica je pleonazam. Slatko ne oznacava i malo...

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike