Ta luda ljubav

Nastao negde u isto vreme kad i roman U miso supi, Audicija (1997) je još jedan majstorski triler iz radionice Rjua Murakamija. Dok U miso supi još nije dobio svoju filmsku verziju (dugo vremena je kolala priča da je Vim Venders zainteresovan da ovaj roman pretoči u film, ali do realizacije još uvek nije došlo), Takeši Mike je po Audiciji 1999. godine snimio istoimeni film, privukao dosta pažnje izvan granica Japana i samim tim popularizovao roman. 

Ipak, film i predložak se prilično razlikuju. Okvirna priča je ista, ali dok je u adaptaciji Mike potencirao horor elemente, Murakami suptilno i bez žurbe ispreda svoju priču o usamljenosti, ljubavi, opsesiji i ludilu. Prvih 120 stranica je uvertira u ono ono što će se odigrati na poslednjih 20, ali istovremeno i prilika da se što bolje upoznamo sa glavnim junakom – Aojamom, četrdesetogodišnjim udovcem u potrazi na novom suprugom. 

Da bi mu pomogao, Aojamin prijatelj organizuje audiciju za glavnu glumicu za film koji neće biti nikad snimljen. Kandidatkinje se javljaju i ne sluteći da su tu samo kako bi udovac odabrao novu ženu. Kada se pojavi dražesna Jamasaki Asami, tenzija polako počinje da se diže. Asami je naizgled ideal za kojim Aojama uporno traga, ali anđeosko lice ove bivše balerine je samo obrazina ispod koje se krije njena đavolska priroda. Zaslepljen njenom lepotom, Aojama se upušta u vezu sa devojkom o kojoj gotovo ništa ne zna… 

U Audiciji su pokrenuta neka veoma zanimljiva pitanja o prirodi međuljudskih odnosa, kao što je, na primer: da li se ljubav zapravo hrani samozavaravanjem? Obmanjujući sami sebe, jurimo za nečim što ne postoji, vidimo samo ono što želimo da vidimo sve dok nas istina ne udari posred lica. Audicija je hrabra i beskopromisna anti-ljubavna priča o kojoj ćete razmišljati dugo posle poslednje pročitane stranice.