Značajno veća poseta u odnosu na početak (procene organizatora sežu do 100.000 ljudi), nastup Hladnog piva koji bi, kad se podvuče crta nakon festivala, lako mogao da bude ovogodišnji vrhunac, i nekoliko neočekivanih gostovanja na sceni – glavni su utisci druge večeri desetog Belgrade Beer Festa
Mesto: Ušće, Beograd
Vreme: 15. avgust, 2012.
Aman Zaman i Evil Eve su zagrejali Ušće za prvi afirmisani bend, Obojeni program, kome se, u nekoliko numera, za mikrofonom priključio i fromtmen Darkwood duba Vuča. Kebra je, sa sveskom u ruci, prvo promovisao novi album (Mene to ne zanima/Samo da ti kažem postalo je sve nevidljivo/Da li smo naučili živeti u kapsuli...), ali je Beer Fest publika, koja je, kao i obično, oko 20 sati tek pristizala, bolje reagovala na staro i dobro poznato: Kad bi malo mozak stao, Kočnice, ABCD avioni, Kad se neko nečem dobrom nada, a malo je iznenađenje je što je izostala pesma – Nebo, nebo, plavo je.
Grupa Hypnotized je, heavy obradama narodnih pesama, izazvala podeljene reakcije – od šutke u prvim redovima do negodovanja, ali i komentara da je grupa Svilen Konac Project bolje savladala tu materiju. Dok su se, uz čvrste gitarske rifove, pevali stari folk hitovi, počela je da se stvara veća gužva. Sasvim očekivano pred – Hladno pivo, bend čije ime je, na festivalskim plakatima, ispisano najkrupnijim slovima.
Zagrepčani su, pred drugi BF nastup (debitovali na prvom izdanju, 2003) dočekani snažnim vriskom, a uvodni Thunderstruck rif na violončelu je, posetiocima decembarskih koncerata u Hali sportova, bio jasan znak da će sve, ovoga puta, krenuti uz Soundtrack za život. Bend je, svestan da u 80 minuta mora što više da spakuje, nanizao „uspješnice“ iz raznih faza: Pjevajte nešto ljubavno, Biološki sat, Kaže stari što nam fali, Ne volim te, Jednim osmijehom, Može, može, Sreća, Pravo ja, Šamar, Trening za umiranje, Ima da te lajkam, Svijet glamura, Konobar, Kirbaj i kotlovina, Supermen, Teško je ful biti kul, Samo za taj osećaj, Pitala si me, Nije sve tako sivo i Ezoterija, a za kraj je, već tradicionalno kad su njihovi nastupi u pitanju, u znak podrške obolelom frontmenu KUD Idijota Tusti, sa razglasa puštena Kad sunce opet zađe. Pivu se, na bini, u nekoliko duvačkih numera, priključio Eyesburn tandem, Dule i Vukašin.
Posle HP euforije koja je kulminirala na Nije sve tako sivo, Vlatko Stefanovski trio je bio svojevrsni chilout satkan od dobro poznatih, mahom instrumentalnih tema, pevale su se samo Gipsy Song i Mamurni ljudi. Imao je i Vlatko gosta – na sceni mu se, kao i, svojevremeno, kada je nastupao sa Stefanom Milenkovićem u Sava centru, priključio Vasil Hadžimanov.
Džeziranje, matematika („koliko je 38 puta 6, a koliko je 35 puta 5...“), skandiranje Higsovom bozonu, čestitanje zlatne olimpijske medalje Milici Mandić – sve to, u zbiru, može samo da bude Rambo Amadeus. Nanizao je dosta toga što je poznato posetiocima njegovih koncerata (FAP mašina, Devet depresivaca, Čobane, vrati se, Jedno te isto...), ali ne i Euro Neuro, očigledno tretirajući pesmu kao nešto što je bilo samo za jednokratnu, evrovizijsku upotrebu.
Prodigy hitovi u interpretaciji njihovog tribute banda stavili su tačku na drugo Beer Fest veče, a za nekoliko sati, u novom oblaku, izgleda, neizbežne prašine – Ritam nereda, Pekinška patka, Dado Topić, Zoran Predin, Galija...
Komentari