Hogni, Bongo, Vuča i Azari

Mesto: Napuštena fabrika papira, Rijeka
Vreme: 19-21. jul, 2012.

Kada su prijatelji iz Rijeke čuli da će mi ova, osma po redu Hartera biti prva, a znaju da sam stalni posetilac Exita, rekli su mi da sigurno imam prevelika očekivanja. Moja prevelika očekivanja bila su jedino vezana za to da me GusGus povedu sa sobom kad odu, a Hartera se pokazala baš po mojoj meri.

Hartera je festival koji se održava na stvarno fenomenalnoj lokaciji, u napuštenim halama stare fabrike papira iz 19. veka koja se nalazi u kanjonu reke Rječine. Zbog stila gradnje ove stare fabrike, kao i zbog bujnog okolnog rastinja, blizine reke i mirisa vlažnih stena, ambijent je vrlo šumski, prirodan, kao da ste na jednom od festivala koji se održavaju daleko od urbanih sredina. A ipak, ova lokacija je udaljena svega 15 minuta hoda od najstrožeg centra grada. 

Način na koji je prostor uređen za ovu priliku je vrlo nepretenciozan, u "uradi sam" fazonu, sa puno grafita, murala i skulptura od stiropora u neonskim bojama. U jednom od hodnika kroz koje se prolazi na putu ka hali kao i u usputnim praznim i memljivim nišama projektuju se video radovi. Na samom ulazu u Harteru postavljena je ogromna fontana kojom teče, kako se pričalo danima, pivo, ali ja sam se morala uveriti sama, i na žalost ustanovila da pivska pena miriše na šampon. Mada i da je bilo pivo, ne bih ga pila jer su u njemu stajale bose devojke-promoterke.

Na Harteri se pivo plaća Tunjcima, specijalnom valutom, koja se može nabaviti po kursu 1 tunjac=5 kuna. Cene pića su vrlo umerene, pivo je jeftinije nego po kafićima u gradu. Postoje dve bine, Tuborg main stage (Marganovo) i Rock & DJ stage (Marganovo gore). Prvo veče je bio zanimljiv i tajni stejdž koji su svi pre ili kasnije otkrili iza neočekivanog ulaza i u dubinama kamenih pećina kanjona. 

Sve se dešava u relativno malom prostoru pa se lako stiže sa bine na binu, i nema celovečernjeg traženja sa prijateljima jer svi naleću jedni na druge bar jednom u sat vremena. Super je i ogromna terasa-krov na kome se nalaze dušeci u nivou vrha glavne hale, na koje može da se prilegne i sa njih prati dešavanje na glavnoj bini.

Za razliku od Novog Sada koji se pretvori u Exitgrad čak i danima pre početka festivala, samo plakati po Rijeci su ukazivali da se održava festival. To je verovatno zato što su većina posetilaca Riječani uz neznatan broj stranaca, koji su svratili jer su u blizini na letovanju ili su u prolazu dok putuju biciklom po Evropi. 

Na početku prve večeri je izgledalo kao da niko neće doći na ovu žurku, međutim već oko ponoći glavna hala je bila puna oduševljenih gejeva i hipstera koji su đuskali kao ludi uz Azari & III, kanadsku elektro-pop senzaciju. Dva crna momka u zanimljivim kostimima su uz na momente vrlo agresivno šibanje sint zvucima privukli sve na mejn stejdž i žurka je počela. Program na Rock & DJ stage-u sa line-up-om Sunshine Madness, Moskva i Svadbas, koji je trajao do pre ponoći bio je prilično slabo posećen. Međutim situacija se promenila sa ABOP, koje sam na žalost propustila, ali su očigledno oduševili one manje zainteresovane za Lorena Garnijea (Laurent Garnier), koji je svoj četvorosatni set počeo oko 2. Čuveni Francuz je uz podršku Stefana Dria (Stephane Dri aka Scan X) na momente podizao atmosferu uz vrištanje i skakanje cele hale da bi na periode njegova muzika predstavljala samo zvučnu kulisu dok su se ljudi muvali po celom festivalu, družili i upoznavali. Tako da je za mene, prvo veče obeležio kompaktniji i energičniji nastup Azari & III. Pre izlaska sa festivala zavukla sam se i na skriveni stejdž gde su radili Miss Sunshine i DJ Arexx, i gde je "mlatio" vrlo tvrdi tehno u ambijentu koji me podsetio na rejvove po atomskim skloništima u Beogradu devedesetih. Tu sam ostavila deo svoje ekipe koja je kasnije doživela sve klasične dogodovštine tipa "skontavanja" sa lokalnom ekipom, odlaska na plažu pravo s Hartere i leganja oko podneva sledećeg dana. Ja sam ipak morala da čuvam snagu za petak.

U petak su na glavnoj bini prvi nastupili Darkwood Dub sa vernim fanovima u prvim redovima koji znaju sve tekstove. I dok se glavna hala lagano punila, na praznjikavoj Rock & DJ bini izređali su se Losing Focus, Veliki prezir i Ruiz. A zatim, dok su na mejn stejdžu gruvali Asian Dub Foundation, koji zvuče jednako energično i kao sound system, Rock & DJ stage se napunio od zida do zida za nastup zagrebačko-splitskih Dječaka. 

Što se tiče nastupa GusGus, nisam sigurna koliko mogu biti objektivna, s obzirom da sam provela pola sata sa njima u bekstejdžu pred njihov nastup i odatle uletela pravo u tzv foto-pit na Add This Song kojom su počeli nastup. Većina pesama su bile sa poslednjeg albuma Arabian Horse i to u ne previše modifikovanim izdanjima. Nedostajala je pevačica Urdur (aka Earth), ali su Hogni i Bongo zabavili masu u intermecu rvanjem na sceni. Odličan nastup, mada ne baš svim posetiocima po meri, što sam shvatila iz komentara ljudi posle koncerta.

Subota je bila "fajront" dan, uz neuporedivo manje ljudi i zatvorenu terasu. Nastupili su Damir Avdić i Rambo Amadeus, a posle njih A Skitzo. Sve se završilo ranije nego prethodnih večeri.