Soul đava

Mesto: Petrovaradinska tvrđava, Novi Sad
Vreme: Subota, 14. jul 2012.

Na plus 40 zaputili smo se na Petrovaradinsku tvrđavu dok su se ostali posetioci po gradskim kafićima polako oporavljali od jučerašnjeg dana. U šest volonteri, obezbeđenje i radnici polako počinju da se zagrevaju i pripremaju za rad do ranih jutarnjih časova i uglavnom se održavaju tonske probe ili DJ-evi puštaju muziku namenjenu odrenom stejdžu.

U 19 časova, kako je i najavljeno, na Fusion bini počeli su Dž!Dž! koji su pred dvadesetak ljudi odsvirali par svojih društveno angažovanih pesama. Malo pre osam na istoj bini nastupio je i odlični hrvatski bend In-The-Go, na žalost pred ništa brojnijom publikom. Oni su se zahvaljivali malobrojnoj ali simpatičnoj publici i nije delovalo da im manjak slušalaca smeta, jer ipak su oni ti koji propuštaju dobru svirku. Do devet časova tvrđava je i dalje bila prilično prazna, malo ko je slušao one koji su u to vreme nastupali i kao da im nije bilo jasno zašto su uopšte došli tako rano.

Nešto pre 9 grupice metalaca većinom u Slayer majicama zaputile su se ka Main Stageu što je bio znak da će uskoro nastupiti bend Suicidal Tendencies. Povratnici na festival su pokazali zašto su ove godine ,,unapređeni” sa Explosive Stagea na Main Stage, na kome su nastupali 2010. U paklu prašine i vrućine bend je već solidno popunjen auditorijum propisno razmrdao. U pozadini bine stajao je ogromno logo benda, lobanja sa bandanom, a kultni HC bend iz Kalifornije je počeo koncert sa You Can’t Bring Me Down. Harizmatični pevač Mike Muir skakao je i trčao po bini, a publika krenula u pravu poveću šutku. Grupa je tutnjila kroz hit Institutionalized i Freedumb pre koje se Mike obratio publici rečima ’everybody’s talking about eurocrisis, but we have a people crisis’. Na veliko odobravanje fanova bend je izveo War Inside My Head, svoju verovatno najmetalskiju pesmu sa drugog albuma Join The Army na kome se grupa pod uticajem novog gitariste Rockyja Georgea više okrenula hevi metalu i sa svojim hardcore punk korenima stvorila novi podžanr crossover thrash.

Suicidal spadaju u onu malu grupu bendova koja je uspela da pomiri različite rok pravce i koje je prihvatila i klasični rok i pank i hevi metal publika. Motor na bini daju glomazni bubnjar Eric Moore i basista Tim Williams, al je ipak najveća atrakcija gore pomenuti Mike Muir. Čovek koji je duboko zagazio u četrdesete svojom energijom odaje utisak da i dalje uživa u nastupima i da ne postoji ništa što bi radije radio u životu. Sa prepoznatljivom bandanom i belim dokolencima Mike se obratio publici: ’you know this is Exit, but we call this the church of Suicidal’, pre nego što je bend krenuo sa Send me your money. Slede Subliminal sa prvog albuma, posvetu skejterima Possessed to skate i Cyco vision. Nastup su zatvotili sa Pledge your allegiance uz horsko uzvikivanje ’S T’ nekoliko hiljada ljudi. Mike je pozvao publiku na binu i šutka sada ima i publiku uz Memoirs of Tommorrow i I Shot the Devil, čime je bend završio svoj energični nastup.

Britanaca u ovo vreme nije bilo ni od korova, pa smo se zabrinuli da ih možda više nećemo viđati i da je to početak kraja, ali sa početkom koncerta ostrvskog miljenika Plan B-a, u publici su se mogli prepoznati ti ludi Englezi sa maramama oko glave. To je bio trend koji su ove godine doneli sa sobom u pokušaju da objasne domaćoj publici kako bi se trebalo zabavljati na festivalima. Ponekad deluje da Exit ne bi bio ono što jeste da nema njih i njihovog bezbrižnog i opuštenog stava.

Plan B je započeo svoj nastup tako što je dao predonost bitbokseru Faith SFX-u koji ga već neko vreme prati na turnejama i bitboksuje dabstep, neobično i zanomljivo. Nakon kratkog uvoda, Ben Drew a.k.a. Plan B izašao je na scenu u odelu kao da nastupa u Soul Trainu i zapevao Writings On The Wall dok su ga ostali članovi benda pratili, takođe u odelima. Za belca u soul vodama pa još iz Velike Britanije uopšte nije loš, ali je isto tako prilično daleko od recimo Amy Winehouse. Na scenu se ubrzo vratio dabstep bitbokser koji je oduševio publiku izvođenjem pesme No Good grupe Prodigy i hita Barbara Streisend. Plan B je u svoj repertoar uvrstio čak tri obrade – obradu Paolo Nutinijeve pesme o marihuani Coming Up Easy, kao i dabstep verzije čuvenih pesama Stand By Me i Kiss From A Rose.

Tokom celog nastupa u pozadini bine su se smenjivali njegov logo i spotovi, koji svi liče jedan na drugi. Publika, njih oko 7-8 hiljada, je dobro znala skoro sve pesme, a najviše reakcije izazvali su hitovi Prayin i She Said. Pre nego što će izvesti pesmu Pieces, koju je uradio sa grupom Chase & Status, Plan B je pozvao publiku da krene u šutku zbog čega se ponovo digao neopisivo veliki oblak prašine. Uz pesmu o neredima u Londonu Ill Manners statisti su mahali bakljama na bini, koje smo videli u bekstejdžu za vreme tonskih proba i razmišljali ko bi izvođača mogao da ih iskoristi. Usledila je još jedna šutka, taman toliko da budemo poptpuno prekriveni prašinom i tu je bio kraj nastupa Britanskog soulera. Masa je polako krenula ka šankovima, toaletima i ostalim binama, ali oni koji su došli samo zbog kraljice neo-soula sebično su čuvali svoje mesto.

Petnaestak minuta posle ponoći, nakon što je kompletna postavka na bini promenjena, na scenu izlazi DJ i kreće da vrti hip hop klasike da bi deset minuta kasnije uz vriske publike na Exitovu glavnu binu stupila soul diva Erika Badu. Obučena u ogrtač i farmerke, sa šeširom na glavi i gustom afro kosom začešljanom u stranu, Erika nasmejana i vidno dobro raspoložena kreće da animira publiku kojoj se okom ne vidi kraj ,bacajući čini’ uz pomoć samplera ispred njene leve ruke. Prateći vokali su se zagrejali pevajući American Promise, a Erika počinje 20 Feet Tall, uvodnu pesmu sa poslednjeg albuma New Amerykah Part Two: Return Of The Ankh. Zatim prelazi u pesmu Healer, dok se u pozadini smenjuju snimci afričkih plemena i publika zajedno sa njom uzvikuje ,hip hop’ dižući pesnicu u vazduh. Interesantno je da se Erika na koncertu nije fokusirala samo na poznate pesme, već je bilo dosta i onih sa poslednja dva albuma koje nisu imale čak ni spot.

Imali smo priliku da čujemo neke stare dobro poznate pesme poput On & On, Appletree i Other Side Of The Game sa njenog prvog legendarnog albuma Baduism. Publika (oko 20.000 ljudi) u kojoj je jedva bilo mesta za stajanje đuskala je sa Erikom uz Love Of My Life, a Erika je za ljubitelje crne muzike izvela i pesmu Liberation, sa albuma Aquemini dua Outkast, kao i Wang Dang Doodle Howlina Wolfa. Soul koncerti u Srbiji su toliko retki, da je gledati jedno od najvećih imena ovog žanra bilo nezaboravno iskustvo za koje znamo da se neće skoro ponoviti. Savršeno uvežbana Erika, savršeno uvežban bend, a opet toliko prirodan i spontan nastup, baš onakav kakav bi soul koncert trebalo da bude. Nakon dva sata odličnog nastupa, mogli smo mirne duše da se zaputimo i kući, ali smo odlučili da ipak još malo prošetamo tvrđavom.

Kao svojevrstan after party posle Erike poslužio je nastup Seun Kuti & Egypt 80. Femija Kutia smo ugostili na prošlom Exitu, a njegov brat ove godine pokazuje da ih je otac Fela dobro naučio. Hipnotički afrobit ritam učinio je da se puno gledalište Fusion bine kreće u ritmu, dok se Seun smenjivao na mikrofonu i saksofonu. Bend je držao konstantan ritam, uz obavezan ples devojaka na pratećim vokalima.

Sa namerom da odemo na Happynovsad stage i čujemo Teengirl Fantasy greškom smo završili na Elektrani na kom je nastupao rusko elektro pop bend The Tapeaters. Vadim Pukhov na gitari i Dimitri Kozlov na sintisajzeru sami na malenoj Elektrana bini zabavljali su bubliku od 200 ljudi koja je uglavnom đuskala uz vesele melodije i polako bivala sve brojnija.

Pokušaj da makar priđemo Dance Areni tokom nastupa Richieja Hawtina se završio prilično neuspešno, jer je bilo nemoguće probiti se kroz masu koja tradicionalno u sitne sate dočekuje jutro na ovom delu tvrđave.

Prašnjavi i musavi, jer vlažne maramice jednostavno nisu sapun i voda, išli smo kroz Novi Sad i Beograd zadovoljni što je Exit i ovaj put dao više nego što smo očekivali.