U ogledalu domaće fantastike

Zoran Stefanović je dugo čekao na objavljivanje svoje prve knjige žanrovske proze, što je grehota - u pitanju je talentovan autor koji ima čime da se podiči, kako u okviru fandoma, tako i šire. Da je sreće, Verigaši bi bili objavljeni u vreme kada su napisani, sredinom devedesetih, ali je za pohvalu i to što su iz štampe izašli gotovo 20 godina kasnije (u izdanju Znaka Sagite). Bolje ikad, nego nikad! U pitanju je, po rečima samog autora, roman-savijača nastao mešanjem, savijanjem i pečenjem tri pripovesti o Verigašima, ljudima sa natprirodnim sposobnostima.

Prvi segment, Vreme buke i besa, iz današnje perspektive poseduje retro ugođaj 90-tih tokom kojih je nastao i u koje je smešten jedan krak priče (drugi se odvija 1980. godine, neposredno pre Titove smrti). Kroz paralelne povesti, Vreme buke i besa prati majku i kćerku, Nadeždu i Jarnu, i njihov susret sa magičnim lopticama koji će im promeniti život. Priča je nastala na osnovu scenarija za nikada snimljen igrani film, što se tokom čitanja da i osetiti. Ovaj segment prosto vapi da se proširi, da umesto duže pripovetke postane roman.

Drugi segment, Preko Drine, sa iskrom u oku, pravi je dragulj u kruni. Radnja se, uglavnom, odigrava početkom XIX veka i prati odrastanje „prozorljivog“ Damnjana, momčića obdarenog posebnim moćima. Stefanović prede kompleksan i bogat narativ, ne štedeći na uzbuđenjima. Završna pripovest, Uskom stazom kojom hodiš, ne poseduje ambicioznost prethodnih, nema taj zamah (znatno je kraća), pa dosta gubi u poređenju, ali se može tretirati kao efektan epilog...

Bez obzira na neujednačenost, Verigaši su kamen temeljac jednog fascinantnog i zanimljivog mita. Sledeći Stefanovićev korak bi trebalo da bude roman koji će taj mit nastaviti i produbiti.

Adrijan Sarajlija je zbirku Manufaktura G publikovao 2010. godine. Kratki roman Ogledalo za vampira (Samizdat) predstavlja dobrodošlo osveženje na domaćoj književnoj sceni i logičnu progresiju piščevog talenta.

Radnja romana je smeštena u daleki Brazil i prati sudbinu Eduarda, frustriranog profesora istorije u jednoj privatnoj srednjoj školi. Opčinjen vampirskom mitologijom, Eduardo odlučuje da uz pomoć dostignuća savremene medicine postane što sličniji svojim mračnim uzorima, te da se osveti onima koji su mu naneli zlo.

Imajući u vidu tematiku, logično je što roman sadrži fantastične i horor elemente, ali prevagu ipak odnosi avanturistički aspekt začinjen crnim humorom. Sarajlija je nadahnut pripovedač, vidi se da je Ogledalo za vampira napisano u jednom dahu i sa prvenstvenom namerom da zabavi. Pisac ne dozvoljava čitaocu ni trenutak predaha, pa svog junaka, stalno podižući uloge, gura iz jedne nevolje u drugu. Nadobudni Eduardo jeste antiheroj, ali vremenom počinje da se uvlači pod kožu, zadobija naklonost i simpatije.

Možda će neke čitaoce odbiti pojedini previše eksplicitni opisi, ali treba imati u vidu da su oni sredstvo uz pomoć kojeg Sarajlija postiže svoj cilj - groteskni realizam rableovskog tipa. Bez obzira što su pojedini delovi romana mogli da budu nešto razrađeniji, Ogledalo za vampira i u svom sadašnjem obliku sa lakoćom pogađa postavljenu metu i ukazuje na nadarenog autora na koga treba i te kako računati.