Bila je potrebna gotovo decenija pa da se neko nakon zlosrećnog Echo festivala osmeli da napravi višednevnu muzičku manifestaciju u glavnom gradu Srbije. Sudeći po poseti prvog dana Belgrade Calling festivala nije bilo teško zaključiti zbog čega – Srbi vole ovakva okupljanja, ali nisu u mogućnosti da ih finansijski isprate, pogotovo mlađima je preveliko cimanje da izbace skoro 35/50/80 evra za jedan/dva/četiri dana muzike (doduše, bilo je i onih koji su sinoć od tapkaroša nabavili karte za samo 300 dinara). Kako u prolazu reče jedan od posetilaca: “Bolje da je u SKC-u sve rađeno, svi bi stali.”
Tako je preovlađujući sinoćnji prizor na ušću dveju reka pre podsećao na piknik sa sve neizbežnim sedenjem na travi, nego na uobičajena festivalska talasanja. Sam program je kasnio skoro dva sata, zbog problema sa keteringom, kako nam rekoše insajderi koji su želeli da ostanu anonimni. Pauze između nastupa su takođe bile preduge, a najviše je iritirala agresivna reklama za predstojeći koncert Lennyja Kravitza pa smo tako slušali Are You Gonna Go My Way više od 15 puta.
Ceh kašnjenja platio je S.A.R.S. koji je odsvirao pred dvestotinak ljudi čitave tri numere – čuli smo već uobičajene, vrlo dobro odsvirane reggae/ska socijalne doskočice najveće domaće koncertne atrakcije nastale u ovom milenijumu. Pre toga je bila održana veličanstvena tonska proba Public Enemy koja je najavila ono što se potom dogodilo – pakao, ludnicu i havariju.
Jedan od najznačajnijih hip hop sastava svih vremena i dalje zvuči opasno i moćno. Već je Welcome to the Terrordome na delu pokazala čuveni Zid buke koji je grupa prezentovala na mitskom It Takes A Nation of Millions to Hold Us Back albumu – sa kog je, naravno, najviše pesama i odsvirano. Osim Bring The Noise i Don't Believe The Hype (posvećenu svima koji ne vole hip hop), mogle su se čuti i bravurozno izvedene Shut 'Em Down, Can't Truss It i He Got Game. Chuck D, iako ima pet banki – skače kao dečačić po bini, prosipajući mudrost i pravednički gnev preko mikrofona. Kada ovaj delija kaže “Divni ljudi iz Srbije, Beograda, Crne Gore, Jugoslavije”, to, uzimajući u obzir istorijat grupe, ne zvuči kao uobičajena kurtoazija i šliht publici sa scene, što je i razjašnjeno kada je pri kraju Fight The Power taj opaki brat u crvenoj majici publiku navodio da skandira “Jebeš NATO!”.
Flavor Flav je vrhunski cirkuzant – kao neki deran u drečavo žutom kompletu sa obaveznim satom oko vrata on se kliberi, repuje, svira bas i bubnjeve, baca koske prvom redu – ali bogami ume da drži banku i za ozbiljne stvari, kao u završnom monologu kada se praćen ovacijama izjasnio protiv rasizma i separatizma. Prateća ekipa muzičara u prstima (u slučaju gitariste i zubima) drži čitavo nasleđe crnačke muzike te im nije problem da se u svojim prekaljenim manevrima nikada ne okrenu protiv dva stuba hip hopa – repera i didžeja. Njegovo ime je Lord i tako je maestralno izmasakrirao Smells Like Teen Spirit na gramofonima, da se Kurt Cobain provereno prevrtao u grobu.
Da nije bilo povremene mikrofonije i teškoća sa Chuckovim mikrofonom, ovo bi bio koncert bez ijedne greške. Ovako nam je još jednom ispričana jedna važna priča kojoj protok vremena očigledno ne može ništa, pošto su Public Enemy bili i ostali suviše važan bend da bi se igrali svojom kolosalnom reputacijom. Ko misli da pouka i zabava ne mogu zajedno, neka obavezno overi sledeći nastup besmrtnih njujorških sinova koji se u Srbiji vazda osećaju kao kod kuće.
Nakon eksplozivne žive istorije, sledio je program za decu. Po staroj šemi RTS, prvo ide Laku noć, deco. Example ti reče – dobro veče! Ovaj Britanac malo repuje i mnogo više pevuši, otprilike je drugorazredni Streets. Njegova šećerom opterećena muzika zasićena je prelivajućim sirupastim klavijaturama koje vuku na eurodance, trance, pomalo i na Depeche Mode, ali nema ništa autentično svoje u sebi, što i nije neko iznenađenje pošto ostrvska muzika ovog tipa (da vuče na hip hop) i inače pati od odbojne artificijelnosti. Example je trikotažni pop koji podseća na Take That, Boyzone ili East 17 zločine protiv čovečnosti, samo prepakovan po trenutnom “nasilnom” ukusu, kao jedno od onih sezonskih pića koja se prvo agresivno izbace na tržište pa ih sledeće godine više nema u prodaji. Tehnički, nastup je bio veoma dobar, Examplea prati energičan trio, a i reakcija mlađane publike je bila na nivou.
Kako je već nagovešteno, Jessie J je bila crtani u 7 i 15 pred oko 3.000 ljudi (izvođač sa najviše publike prvog dana). Ova negovana, privlačna mlada žena dugih nogu ima šest singlova koji su se našli u prvih deset u Americi. Za ovaj koncert je važnije znati da ima samo jedan album, što se i dalo primetiti sinoć na Ušću. I ovde se tehnički nema šta zameriti, posebno dvema tamnoputim damama – pratećim vokalima, ali esencijalno ovo je bila magla sačinjena od suza, patnje i ljubavi shvaćene kao robe i emotivnog kapitala posebno ljigave teksture. Jessie zvuči prljavije od konkurencije (još od Christine Aguilere naovamo), ali je ta rđa nekako uštirkana, vazdušasta i... vrlo dosadna.
Dubioza kolektiv vraćaju festival u familijarniji milje svojim dobro poznatim arsenalom uobičajenih đakonija. Sumorni tekstovi i vesele note su se mnogo bolje čule nego nedavno u Kragujevcu, a utisak je bio manje-više identičan kao i tamo. Publika voli, potpisnik ovih redova se preznojava. Ipak, šteta za bend koji je u Šumadiji mnogo duže svirao da je u Beogradu sa grupom S. A. R. S. podneo najveće štrihovanje svog seta.
Zavesu na prvi festivalski dan spuštaju braća Hartnoll tj. techno titani Orbital setom koji je posve dostojan njihovog imena. Sa klasićima poput Aphex Twin, Orb, Future Sound of London i LFO, oni s razlogom važe za pionire britanske electro scene koju su na mainstream površinu nešto kasnije izveli Prodigy. Orbital su držeći čas primenjene elektronike u sitne beogradske sate dokazali da poznaju ovaj žanr kao svoj džep, što ruku na srce i nije daleko od istine. S lakoćom prelazeći iz acid techna u mistični ambient preko lomljenog ritma i drum n bassa, britanska porodična manufaktura nas je svojom astralnom vožnjom vratila gotovo u placentu, spirajući s naših duša greh prisustva na nekim od prethodnih nastupa. Umesto video bima, po bini su raštrkani karo-kvadrati s kojih se smeškaju brojke i geometrijska tela, no u muzici Orbitala tanana nit ljudskosti nikad ne biva pokidana, što je atribut koji odvaja vanserijsku od mediokritetske electro trpeze.
Komentari
Bojan (gost)
| 28.06.2012. 15.41.43
Dobro da se iko i odluči da napravi festival u glavnom gradu pored ovakvih novinara. Znaš, za EXIT i kada je sranje dan ( a bilo ih je više takvih) novosadski novinari i dalje pišu sve najbolje. I dalje nam ne trebaju neprijatelji pored nas samih...
Srbin (gost)
| 28.06.2012. 16.03.10
sad i novinare deliti na novosadske i beogradske. svasta.
Teodora (gost)
| 28.06.2012. 16.24.20
Ej, vi, Beogradjani, pa festival organizuje kompanija Avalon iz Makedonije.
Bojan (gost)
| 28.06.2012. 17.03.16
Nije uopšte bitno ko organizuje, a ko ne, bitno je da se dogadja ovde, u Beogradu, i da, bitno je da li je novinar iz Novog Sada ili iz Beograda, jer onaj iz Novog Sada nikada ne bi pisao išta loše o nečemu što se dogadja u njegovom gradu, a pogotovu o festivalu koji treba da postane tradicija, i zbog koga treba da u njegov grad dolaze turisti, kao i posetioci iz drugih gradova. O tome sam pisao...I nisam mislio ništa loše po Novi Sad ( ne daj Bože), paranoici, već sam hteo samo to da istaknem.
miss (gost)
| 28.06.2012. 17.08.45
Da zato je Exit malograđanski turizam a za prestonicu treba imati pameti i još nesto, pa da budeš vredan pažnje, i uostalom ovaj sajt ni nije dž promocija za cirkus fetsivale. Nema kulture ako su festivali 'centralni događaji'.
Sergio (gost)
| 28.06.2012. 17.15.29
ol tugeter nau - pomozimo jadnom Avalonu!
Bojan (gost)
| 28.06.2012. 17.24.13
Pa dok se mi "veliki" beogradjani raspravljamo o tome šta je malogradjanski, a šta nije ( a EXIT to nije, šta god ja ili vi mislili o njemu), i dokle god se ovde na sve gleda sa neke visine ( tipa: "fuj, ovo nije za Beograd"), dotle drugi rade i promovišu svoj grad i dešavanja. A mi ćemo i dalje da se prepiremo da li više volimo Cecu ili Belgrade Calling na Ušću.
Marshall Allen (gost)
| 28.06.2012. 17.32.40
Ceca u Berlinu svira pred 4000 ljudi. Sta je tu sporno sto napuni Ušće? u pratecem bendu sve ultra rockeri.
Teodora (gost)
| 28.06.2012. 17.37.11
Treba da postoji promocija kao deo kulturne politike jednog grada, ali time se ne bave novinari. Ili bar ne svi novinari, neki verovatno imaju taj zadatak u okviru promo kampanja, ali to nikako nije za pohvalu niti je tako normalna strategija za kulturnu politiku kako ti zelis da je predstavis.
miss (gost)
| 28.06.2012. 17.41.49
neka pišu ns novinari kako žele i hoće imamo mi 'beogradske' koji posećuju festival pa znamo šta se dešava ;=)
a ti Bojane pitaj imanjaka za recept za uspeh pa da stavimo kukuruz da se krčka
Snupi (gost)
| 28.06.2012. 18.29.49
Novinari su realni, a ne novosadski ili beogradski. Zasto bi iko hvalio festival bez argumenata, uostalom, ukusi su razliciti.
Bojan (gost)
| 28.06.2012. 18.35.09
A, zašto ne Teodora, kada i ovako "kroje" činjenice onako kako im odgovara ( ili nekom drugom odgovara). Ovo je bar za promociju nečeg dobrog ( u ovom slučaju grada). U svakom slučaju, da članak nije morao ovako da izgleda, nije, moglo je to i drugačije da se kaže, ali je čovek hteo da ispadne zanimljiv,šaljiv, vešt na rečima, šta li već, pa je malo, po meni, preterao. Zbog toga sam ovo i prokomentarisao, iako to obično ne radim.
preskupo (gost)
| 28.06.2012. 20.37.52
preskupo za bg. ako su mogli da dele karte uz 4 kupljene guarane , mogli su i da snize cenu karte i napune usce
Semira DEGIRMENDŽIĆ (gost)
| 28.06.2012. 21.18.29
veceras ce Ozzi da pokida
5827 (gost)
| 28.06.2012. 23.45.15
gospodin nikolić polako počinje da zamara pod naletom hiperproduktivnosti. da li će on pisati svaku recenziju svakog festivala svakog leta?
belgrejd kolin je koncepcijski promašaj i to verovatno najveći ikada. kao žanrovski profilisan bi imao znatno veću posetu. i to žanrovski profilisan u bilo kom pravcu.
što se exita tiče... pa recimo da je koštunica imao bar jedan zasigurno dobar potez u karijeri. o drugim se već da raspravljati.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari