A vi... Srbi li ste?!

Mesto: Avio baza u Dobroslavcima kraj Sofije, Bugarska
Vreme: Petak, 22. jun 2012.

Mala ali odabrana formacija medijskog proletarijata Beograda juče se denula put Bugarske kako bi poslom ispratila Elevation festival, koji se ovog vikenda održava u nekadašnjoj avio bazi Dobroslavci kraj Sofije. Kao i tokom čitavog meseca, Sunce nije imalo milosti na početnoj tački ovog putešestvija – znoj se slivao sa novih lica dok smo čekali na autobus koji se zaglavio u saobraćaju zbog neke velike nesreće na putu.

Što smo bili bliži teritoriji Evropske unije temperatura je bila sve prijatnija, dakle podesna za nesmetano disanje. Uz prizore živopisnih krajolika ređali su se u daljini Jagodina, Paraćin, Niš, Ražanj, Pirot... uz superiornu muzičku pratnju TiredEyes u ušima, s kojom je doživljaj prirodnih lepota Srbadije bio potpun. Dotad smo se već skotrljali do granice sa Bugarskom, razglabajući sa sve opuštenijim saputnicima na razne random teme tipa da li je veći zlotvor po Srbe bio kralj Milan ili Nikola Pašić i ko je mentalno stabilnija ličnost u košarkaškoj ekipi Partizana – mladi Lučić ili još mlađi Anđušić.

Nasmejana bugarska graničarka nije dugo ostavljala otiske svojih prstiju po našim pasošima, a čim je granica pređena čekao nas je tzv. party bus. Šok je bio veliki, moram da priznam da ništa slično u životu nisam video – umesto uobičajenih sedišta, čekale su nas crno-bele kožne garniture sa obe strane unutar vozila, crveno-plavi light show, di-džej koji je u uglu preglasno puštao cheesy hitove tipa Like A G6, i dečko koji je primao porudžbine ko će pivo, ko će votku, ko će viski... a naravno među vazda žednim novinarima svi bi da popiju nešto. Party bus je imao dosta poteškoća da krene, ali niko se u njemu baš nimalo nije bunio što stoji u mestu.

Putujuća atmosfera je bivala sve raspojasanija kada smo najzad ušli u mudru bugarsku prestonicu, u kojoj je već bio mrkli mrak pa vam za sad ostajem dužan za uobičajene turističke impresije. Znam da sam za otprilike 250 dinara pojeo nešto što najviše liči na čuveni niški komplet (pileća pljeskavica sa sirom i jajetom plus gomila ukusnih a neidentifikovanih priloga) i popio pola litre razvodnjenog jogurta, zapravo turskog ajrana. 

Nazad u party bus i pravac Dobroslavci u koji smo stigli u dva sata po ponoći (Bugari su u +1 vremenskoj zoni u odnosu na Srbiju). Teren u nekadašnjem ponosu protivvazdušne odbrane Bugarske najviše liči na Ušće – dosta visoke trave ali i dovoljno betona, i raspoloženi lokalci koji se dobroćudno “štrecaju” na srpski jezik. “A vi... Srbi li ste?!” pitanje je poslato u mimohodu na koje je odgovor opšti smeh svih prisutnih. Najviše se pije popularno bugarsko pivo Zagorka (košta dva evra, naravno u tokenima), ali i pivo s ukusom grožđa, ima dosta štandova i pomalo je vašar, očekujemo večeras još veći...

Već zagrejani stižemo na festivalsko zagrevanje - prvi tj uvodni festivalski dan sastojao se samo od setova nekoliko DJ-eva, program na glavnoj festivalskoj bini iliti Main Stageu kreće tek večeras. Nažalost propuštamo Rev Runa iz Run DMC i upadamo u termin Eda Sola koji onaj dobro poznati 15 'dina stari nagruvani drum n bass meša sa starim pop hitovima tipa Bongo Bong. Sofijski klaberi su nalik beogradskim – nasmejani i bezazleni, vajb je među oko hiljadu prisutnih pozitivan i opušten. Noć je mlada, a na horizontu pred očima puca svetleća panorama Sofije.

Toliko za sad iz jedne od retkih zemalja na svetu u kojima je reč “Balkan” oslobođena svih negativnih konotacija,