Koliko puta uključiš TV, gledaš ljude koji odlučuju o tebi i vidiš da IQ ne stanuje tu
Frontmen Partibrejkersa Zoran Kostić Cane je u petak, 18. maja, u delimično popunjenoj velikoj sali Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu učestvovao na tribini pod nazivom Samo je sunca večan sjaj, svakom zlu dođe kraj tokom koje se, za sedamdesetak minuta, pred oko 200 posetilaca, na karakterističan način dotakao mnogih životnih tema.
„Ako ne uradiš nesto za sebe mala je verovatnoća da će neko drugi to da učini“, upozorio je odmah na početku a na pitanje domaćina tribine, Petra i Milana, šta je za njega dobra muzika, odgovorio je da je to „ona koja pruža plus čoveku, mogućnost da zapamti gde je bio. Muzika je najlepša stvar koja postoji“.
Nadovezao se: „Mi smo folklorni narod i to je u redu, a narod zna kultivisano da iskaže svoju lepotu kroz jelenak, čarape... Folklor je, međutim, doživeo degeneraciju, prešao u estradu. Ljudi koji konzumiraju turbo folk ne konzumiraju folklor“.
Pričao je Cane o inatu kao „kretenskoj osobini“ navodeći da, umesto toga, može da postoji upornost, primetio je i da ima sve manje originalnosti: „Devojke odlaze u dobrovoljno ropstvo nekom kulovu jer je veštačko svetlo uvek primamljivije. Tek kasnije spoznaju da od njega bole oči a najgore je što mode ostavljaju žrtve“, rekao je ali i dodao da „uvek postoji šansa da se čovek promeni i tu svoju originalnost pronađe“.
A onda, tipične Canetove mudrosti: „Matična zemlja nam je ilovača“, „Ili si prirodan ili si gaziran, a gazirana pića izlape“ pa još jedna istina: „Neumeren čovek ne može da pazi na sebe i dobar je potrošać gluposti, a ovde ljudi često kupuju ambalažu“.
„Na licu sve piše, Petre, u očima još više“, gromki je smeh mamio obraćajući se spontano nekoliko puta tokom izlaganja mladim, pomalo zbunjenim domaćinima koji su ga povremeno usmeravali pitanjima.
Izjasnio se Cane o heavy metalu kao „agresivnoj muzici koja ubija u pojam“, pričao je i da žena „koja je, da se razumemo, uvek šef“ lako može da preokrene muzički ukus kod muškarca, „ministra odbrane“.
„Sad je budućnost“, naglasio je i po ko zna koji put izrimovao: „Ceo život čekaš, a nikada da dođe, u čekanju ti život prođe“. Brigu o deci Cane je mnogo puta iskazao na razne načine pa je i ovu tribinu ukrasio pričom o uzaludnom pokušaju da u „majičari“ nađe Ramones majicu za svoju sedmogodišnju ćerku.
Kada je na pitanje „Jel' sme da se priča o politici ?“ iz publike dobio pozitivan odgovor, rekao je: „Izbori su često između dva zla i u velikoj smo opasnosti da izaberemo loše. Koliko puta uključiš TV, gledaš ljude koji odlučuju o tebi i vidiš da IQ ne stanuje tu“. Brine ga i što se više niko ne šali, svi bi „da komšiji krava bude čivava“ a pominjanje termina „tehnološki višak“ i „ljudski resursi“ opisuje samo jednom rečju – grozno.
„Ljudi onda odu i šta urade – ubiju se, ponište se zbog neke administracije. Ako čovek od 22 godine izgleda kao da ima 28 onda će sa 26 izgledati dvanaest godina starije. Razboljevamo se od nedostatka perspektive“.
Hvata se Cane, ne za slamku već za – knjigu spasa. „Moramo da čitamo, da imamo svoj svet. Velika je stvar biti vlasnik svoje glave. Većina ljudi sada ima malo vremena za dušu – ona se ovde meri u gramima i malo ju je u nama samima. Čoveka više nije briga za čoveka“.
Završavajući tribinu, koja je mnogo više ličila zanimljivo motivaciono predavanje, poručio je „Hrabrost je najvažnija, nemojte da vas ubede da ste kukavice“. Moć reči i misli Zorana Kostića Kostića Caneta iskazana je ove večeri u malo drugačijoj formi ali je nit prepoznatljiva još od momenta kada smo, pre tri decenije, uz Hiljadu godina upoznali Partibrejkerse.
Komentari