Popboks - SRĐAN IVANOVIĆ - Blazin' Quartet - Jalkan Bazz [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Intervju · 07.05.2012. 08:43

SRĐAN IVANOVIĆ - Blazin' Quartet

Jalkan Bazz

Prva lekcija od Ramba Amadeusa bila je da ne slušam nikoga, pa čak ni njega

Vlada Živanović

 

Srđan Ivanović govori za Popboks o svom bendu Blazin' Quartet, jazz muzici koju sviraju, saradnji sa Rambom Amadeusom i načinima kojima domaća muzika može da se probije do zapadnih zemalja
Blazin' Quartet je jazz bend sastavljen od muzičara iz četiri različite zemlje i tri kraja Evrope (Skandinavije, Zapadne Evrope i Balkana). Sastav je osnovao bubnjar Srđan Ivanović, a čine ga još saksofonista Joao Driessen, trombonista Michael Rorby, basista Mihail Ivanov. Ivanović je inače rođen u Sarajevu, odrastao je u Beogradu i Atini, a sada je stanovnik Holandije, gde je osnovao Blazin' Quartet. Grupa je od 2008. do danas nastupala na festivalima i samostalnim koncertima po Holandiji, Francuskoj, Grčkoj, Srbiji i Brazilu, a trenutno promoviše drugi album Jalkan Bazz koji im je producirao Rambo Amadeus.
Kako je došlo do saradnje sa Rambom Amadeusom?
Došlo je tako što nas je on sreo na jednom koncertu u Amsterdamu na kome smo svirali pre njega. To je ustvari bio Festival jugoistične Evrope, napravljen sa ciljem da se predstavi da i mi nismo divljaci i da imamo šta ponudit iz kulture. Rambo nam je upao na tonsku probu, namjestio nam je zvuk i odmah nam je rekao da mu se sviđa bend. Poslije naše svirke rekao mi je da hoće da radi sa nama, a prvu lekciju koju mi je dao bila je da ne treba nikoga da slušam, pa ni njega. Doslovno je rekao: ''sve dobro radiš, nemoj nikoga da slušaš, nemoj ni mene da slušaš''. Onda je kasnije ponovo došao u Holandiju što smo iskoristili da bi radili probe sa njim, miksali... – priča Srđan Ivanović za Popboks.
Kako ste se međusobno pronašli i uklopili kao kvartet s obzirom na to da sva četvorica iz benda dolazite sa potpuno različitih strana?
Ne tako teško, ustvari naprotiv. Muzičari imaju više sličnosti među sobom nego nacije i mentaliteti. Tu nema problema. U Blazin' Quartetu sve nekako ide svojim tokom. Simpatična je priča kada nas je poslije prvog albuma napustio saksofonista. Poslije svirke on nam je rekao da ne može dalje da bude sa nama iz zdravstvenih razloga. Potom nam je rekao da će kratko da ode u drugu prostoriju i da to saopšti i menadžerici. Kako je on izašao iz prostorije, ušao je naš sadašnji saksofonista, koga sam ovako pozvao da svrati na svirku, a koji je zakasnio. Kako je on došao upitao je: ''Jesam li zakasnio?'', a ja sam mu samo odgovorio sa: ''Ne, naprotiv, došao si u pravo vrijeme''. On naravno u prvi mah nije odmah ni razumio o čemu se tačno radi.

 
Kakva je budućnost jazz muzike jer je ne samo u regionu već i na globalnom nivou sve manje komercijalan pravac?
Jazz je postao akademska muzika. Jedini način da postane popularniji je da mi koji ga sviramo uzmemo da ne sviramo klasičan akademski jazz. Blazin' Quartet upravo to i radi. Naše generalno razmišljanje nije da se dopadnemo studentu ili velikom ljubitelju jazza ili nekome velikom poznavaocu. Ideja je da sviramo muziku koja će biti zanimljiva bilo kome. Pokušavamo da ne razmišljamo na akademski način.
Kakav je plan za promociju drugog albuma?
Nadamo se da ćemo nastupit na festivalima u Srbiji. Prvenstveno na Beogradskom jazz festivalu, pa onda i na svim ostalim. Mislim da će se naša muzika svidjeti onima koji je čuju, a prvo najpre treba da je čuju. U današnje vrijeme nije teško čuti muziku, ne trebaju ni radio, ni TV... Kada imaš interent možeš da poslušaš bilo šta... Stvar je u tome da dopreš do pažnje nekoga u moru svjega i svačega, u momentu kada ljudi stavljaju svoje mačke na You Tube teško je provuć bilo šta... Jedna od šaljivih ideja je upravo da upotrebimo mog mačora u vodni deo klipa, tako da navodi na našu pjesmu. Za sada imamo samo pozitivne komentare od ljudi.
Šta vas kao nekoga ko živi u Holandiji privlači od konkretne muzike sa ovih prostora?
Ima zanimljive muzike. Rambova muzika mi je uvek bila nešto najautentičnije sa Balkana. To nekim ljudima zvuči čudno, ali verujte mi da i nije tako čudno kad razmislite malko.
Na šta tamošnji ljudi reaguju kada je u pitanju muzika sa ovih prostora, a da to nisu Bregović ili Kusturica?
Iskreno, teško bilo šta drugo prolazi. Kusturica i Bregović su na svjetskom tržištu originalni, sviđalo se to nama ili ne. Ne zavise od jezika, ne sviraju pop muziku... Razumljivo je da će na svjetskom nivou pop zvuk doći iz Britanije, Amerike ili Francuske u najboljem slučaju, a i za njih je već upitno zbog jezika. Jazz bi zato mogao da prođe. Svaka instrumentalna muzika bi mogla da ima uspjeh. Na primer, Vasil Hadžimanov bend, pa onda Bojan Zulfikarpašić, koji je napravio karijeru u Francuskoj i drugdje... To je dobra stvar sa instrumentalnom muzikom jer nema granica i može proći bilo gdje u svetu.


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.