Širim muziku Balkana

Vlatku Stefanovskom, izgleda, što je stariji, sve manje treba odmor. Redovno nastupa, ne samo u regionu već i šire, u raznim kombinacijama – duo, trio, električno, akustično, sa orkestrom...  Gutar Art festival je godinama period kada ga, sasvim prirodno, viđamo u Beogradu. 

Stefanovski je ovoga puta, zajedno sa Tomijem Emanuelom i Stokelom Rozenbergom, nastupio pod imenom Kings Of Strings 17. marta u Sava centru (rasprodat koncert) i 25. marta u Domu sindikata. U međuvremenu su nastupili u Podgorici, Zagrebu, Mariboru i Skoplju, a 27. marta je održan koncert u Upsali (Švedska). Vlatko je za Popboks govorio dan pre koncerta u Sava centru.

„Biće to druženje trojice gitarista koji dolaze sa raznih strana, međutim – koliko smo različiti, toliko smo i slični“ – počeo je priču za Popboks Stefanovski. „Tomi je tu sa bluz/rok/pop/džez manirom i fingerpicking tehnikom, a Stokelo stiže iz Holandije sa nasleđem muzike Đango Rajnharta i gipsy-jazz manirima što je lako za slušanje ali prilično teško za sviranje. Tu je i moja Makedonija, Balkan, probaću da njih dvojicu malo navučem na naš teren. Fina je to razmena energije, žanrova, stilova i tehnika sviranja. Biće uzbudljivo svim gitarskim fanovima, ali ne samo njima. Prenećemo dugogodišnje iskustvo – da smo 40 godina okopavali cvetne aleje, verovatno bismo bili vrhunski majstori za cveće“.  

Popboks: Najavljujete šarenolik repertoar?

Biće tu naših autorskih radova, lektire iz svetske muzike, malo klasike, malo rokenrola, džeza... Popularne stvari odsvirane na drugačiji način. 

Šta očekujete od turneje? 

Nadam se uzbudljivim koncertima, zanimljivim putovanjima i lepom druženju on stage i backstage. Očekujem da idemo po finim restoranima, da probamo dobra vina i da uživamo uz humor.

Kolege sa kojima svirate iskreno nižu komplimente na vaš račun? 

Ja nisam na svetskoj sceni toliko eksponiran, pretpostavljam da je za njih moja pojava veliko iznenađenje. Ne znaju mnogo o Balkanu, o ovdašnjoj muzici iako je naš folklor toliko bogat, šarenolik i zarazan. Desi se po neki zanimljiv film pa onda ljudi oslušnu i muziku i na tome se sve završi. Svi znaju za kubansku, južnoameričku, afričku muziku, Balkan je još uvek siva zona. Pretpostavljam da je to razlog što su toliko oduševljeni, odsvirao sam neke stvari koje njima zvuče neverovatno. Pogotovo mislim na nepravilne ritmove, folklorne igre, prilično komplikovane teme koje se teško uče ako niste odavde. Ne želim time da se hvalim već samo da podelim sa drugima.

Hiperaktivni ste pa, verujem da postoje definisani planovi i posle ove turneje? 

Već su zakazani neki nastupi za januar 2013. sa Miroslavom Tadićem, sa Teodosijem Spasovim i sa nekim simfonijskim orkestrima po Evropi. Uzbuđenje je i izazov svirati sa velikim orkestrima, biće to gala koncerti ali ne bih o tome sada detaljnije pričao. Stalno treba ići na klizav teren i tražiti nove izazove. Klizavo je bilo i sa Stefanom Milenkovićem i sa, recimo, Janom Akermanom, biće i sutra tako. Mi smo, međutim, hokejaši starog kova, verujem da nećemo pasti.

Mogu li obožavaoci, uz sve to, da se ponadaju i, uslovno rečeno, klasičnom rok albumu kakav je bio Kula od karti (2003)?

Već je gotov CD sa vokalnim numerama, rok rifovima ali molim publiku da se strpi do jeseni, možda ću to tada da objavim.