Akustika i zvezdano nebo

Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: Četvrtak, 8. mart 2012.

Aki, Hus i ekipa su se u dva sata i dvadeset minuta svirke, nepunih godinu i po dana posle povratničkih beogradskih nastupa u Areni, po prvi put u Srbiji trijumfalno predstavili u unplugged formi koja je svojevremeno zabeležena na veoma uspešnom CD-u Bez struje - Live in ZeKaeM (1995.), doduše, ovoga puta, uz blagi upliv elektrike, pa se zvučna paralela može najpre povući sa narednim živim albumom – Live At S.C Kao nekada (2001). 

Od prvog tona uvodne pesme Sjaj u očima pokazali su da akustični izraz, kada su oni na bini, sa godinama ne samo da nije ništa izgubio već je dobio još snažniji naboj. Nedugo posle pompe koja je pratila sve vezano za Arenu u oktobru 2010, sada je tu čista emocija – bez distorzije ali sa ćilimima, lampama i zavesama na bini, sa zvezdanim nebom svuda po sali u momentima kada je sve izgledalo kao da zaista nema struje i sa, pre svega, izuzetno raspoloženim i usviranim devetočlanim sastavom potpomognutim gudačima. 

Bend je nenematljivo prezentovao samo dve pesme sa aktuelnog, povratničkog albuma Stvarno nestvarno – naslovnu i Kralj iluzija, a posetioci inače mogu da skinu CD na zvaničnoj strani benda uz bar kod sa ulaznice. Skoro sve ostalo u set listi zavedeno od 1 do 28 pevalo se iz svih grla, Sava centar je na nogama bio već od druge, Moja je pjesma lagana. Neda koja odavno više nije tako ohola odvela je Akija 700 milja od kuće, Zastave i Prokleta nedelja označile su povratak u prvoligaške hitove. Rahimovski je „džegerovskim“ pokretima podizao na noge parter povremeno plešući sa damama iz prvog reda i uzimajući dečicu u naručje, nije ni balkon mirovao a pauze su bile dovoljne da se u komentarima čuje jasno ushićenje prisutnih svim segmentima – bendom, scenografijom, zvukom...

Zna se, ipak, šta je vrhunac ovakvog koncerta i šta će publika najviše pamtiti, pogotovo u mirnijoj zvučnoj postavci. Jasno – balade. Naglasak je na njih bačen posle kratke, doduše samo za Akija, pauze – na scenu se vratio pošto je ubedljiva Tina Kresnik, dugogodišnji prateći vokal Valjka, otpevala svoju strofu u duetskoj Dok je tebe. Poznati sentiši Vrijeme ljubavi, Dođi, Kada me dotakne dobili su dodatnu emociju uz horsku podršku publike, upućeniji u koncertne verzije odmah su prepoznali da se iza latino uvoda „a la Santana“ krije Jesen u meni.

Lutka za bal, U ljubav verujem i Ugasi me odlično su finiširale pred kratko povlačenje i prvi bis a u produžetku - Zapjevaj pa U prolazu i konačno ono što su mnogi čekali Sve još miriše na nju sa osvežavajućim brzim uvodom. Bis broj dva doneo je zvaničnu osmomartovsku čestitku uz laganić iz rane faze Kao ti i, definitivno, završnu Dok si pored mene posle koje se bend fotografisao leđima okrenut publici želeći da na slici bude deo nje. 

Akiju Rahimovskom publika skoro 40 godina veruje kad peva ali i dok priča pa su reči „Hvala Beograde, volimo vas puno, večeras ste nam napunili baterije pa možemo da sviramo i sutra, prekosutra...“ zazvučale iskreno. Parni valjak je, priređujući nešto sasvim različito u odnosu na koncerte u Areni, pokazao poštovanje prema ovdašnjoj publici koja je brojnost i vernost potvrdila zadržavajući grupu u Sava centru čak pet večeri, zaključno sa ponedeljkom 12. martom.