Znojimo se, volimo se

Čaša piva - 140 dinara. Brendirana majica - 1.200. Doživeti Partibrejkerse sa 5.000 okolnih grla - neprocenjivo. Dva sata svirke, više od 20 pesama, mnogo vriske, vike, cike, hitova i slavljenja 30 godina bluza i panka u jednom rifu

Goran Tarlać

Mesto: Hala sportova, Beograd
Vreme: Subota, 3. mart 2012.
Produkcija: Long Play

Sve je poslednjih dana u Beogradu mirisalo na rokenrol spektakl. Čak iako je državna televizija u vreme njegovog trajanja emitovala snimak nekog koncerta Harisa Džinovića. To je verovatno nepotrebno i iritanto pominjati, ali bitno je podsetiti kroz kakve “doline senki” Partibrejkersi svih ovih godina nose svoj plamen - ovde gde oduvek ima premalo ritma i previše bluza.

Long Play se poslednjih godina profilisao kao najozbiljniji menadžment rokenrol događaja kod nas i po prirodi stvari je bilo za očekivati da se oni zauzmu za slavljeničku svirku našeg najvećeg benda u jednoj od najvećih prestoničkih hala. Tradicionalno inertna domaća publika je pravilno reagovala, pa su karte nestale već u pretprodaji u petak ujutru.

Kada su se pojavile zvezde večeri, dočekala ih je puna hala, poslovičnog kašnjenja nije bilo ni sa jedne strane. Pre toga su posetioce i zidove pošteno preznojali bas i bubanj Multietničke Atrakcije. Riskantan posao je biti predgrupa Canetu; to mu dođe kao igrati đavolu ispred kuće, ali Atrakcija je dobila sasvim zaslužen aplauz. Već sa njima su sparina i ozvučenje koje su protresali armirani objekat podsetili da je sa proslavom 30. rođendana možda trebalo sačekati mesec-dva i koncert na otvorenom. No, dobro...

Kada se prvi put popeo na binu, Zoran Kostić nije imao ni punih 15. Bio je Dan republike ’79, pank maskenbal u zemunskom Pinkiju i svi znamo tu priču: dok je išla pesma Pips protiv seljaci Canetove grupa koja se, naravno, zvala Kopilad, on je sprejom protiv komaraca (i “džibera”) isprskao zemunske mangupe. Epilog: pobedila je grupa Lucifer Srđana Dragojevića, a naš junak se kući vratio slomljene vilice. Kasnije će tvrditi da mu nije bilo žao: “Što te više biju u mladosti, jači si u starosti.”.

Više od 30 godina kasnije i kilometar-dva dalje, Canetov stav i glas su nastavili isto bombardiranje prisutnih s druge strane mikrofona, baš kao što su onomad Satan, Majke, Machine Gun i ona druga silna deca Partibrejkersa krenula u bombardiranje Njujorka. Njihovi koncerti nikad nisu zbirka opštih mesta u kojoj je baš sve već viđeno, a onda to opet precizno ponovljeno. Tako i sinoć u (i bukvalno) uzavreloj Hali sportova: prilika da se na licu mesta uverite koliko su bunt&bugi na način Partibrejkersa zapravo važna žila kucavica našeg rokenrola. Da ova grupa sutra nestane, nikog ne bi bilo da je zameni: toliki je brisani prostor oko Canetovog i Antonovog bunkera. Jasno, nikakva posebna mudrost bila potrebna da bi se to znalo: dovoljne su čiste uši.

U slavljeničkom koncertu koji ni za tren nije gubio ritam ni emocionalni naboj, teško je odabrati favorite. Izbor, ipak, pada na Stoj, Džoni, Hipnotisanu gomilu i Uličnog hodača. Prvi put publika je došla do daha i glasa na Lobotomiji sa poslednjeg albuma, kada se pokazalo da, bez obzira što prvi redovi znaju sve tekstove napamet, većina najbolje reaguje na oldskul standarde. Cane je konverzaciju sa publikom vodio lagano, pričao kako ih voli Cančuga, kako su neki od njih začeti uz njegov glas na gramofonu, kako je on ulični hodač, kako su napredne snage pobedile kapitalizam i seljake i: “Znojimo se, volimo se”.

Prelomni trenutak uz koji je masa potpuno otkačila verovatno je bio Hiljadu godina negde na sredini žurke. Otkačio je i Cane, ”on poskakuje mlad”. Većina hitova Brejkersa imaju status himni - bend prži do iznemoglosti, a publika usaglašeno peva sve od prve do poslednje reči.

Svirka je, po običaju, završena teškom mukom: čak se ni profesionalcima u bekstejdžu nije išlo kući. Kraj drugog bisa bila je Najbolje se putuje i “Bilo gde da kreneš, već kasniš”. I ništa tu novo nema šta da se kaže osim da je sinoć potvrđeno ono što se godinama govori: Partibrejkers su, kao i gotovo uvek, na bini žilavi i čvrsti odmetnici, britke reči, silovita svirka i... retko to može kao oni.

Bilo, ponovilo se.

Komentari

ReTox (gost) | 05.03.2012. 06.53.15

"Long Play se poslednjih godina profilisao kao najozbiljniji menadžment rokenrol događaja kod nas i po prirodi stvari je bilo za očekivati da se oni zauzmu za slavljeničku svirku našeg najvećeg benda u jednoj od najvećih prestoničkih hala." Pa kakvi su onda drugi organizatori ako su ovi najozbiljniji? Potpuni haos od gužve, nikakva ventilacija, ni pola kvadrata po čoveku, jednostavno - jezivo. Što nije Arena iznajmljena? Sigurno bi je napunili. Bendu svaka čast za svirku.
McKinley (gost) | 05.03.2012. 07.25.02

Istorijski trenutak. Preliva se srce... Kakva ljubav i sloboda! I radost: 2 sata čiste radosti! Hvala svima koji su dosli da to podelimo medjusobno...
Dnevni Hajvan (gost) | 05.03.2012. 17.32.39

gde moze da se kupi majica?
Mirolad (gost) | 05.03.2012. 17.59.55

Bilo je odlično, mislim na orkestar. Mada, kao da ih je malo drmala trema. Ali bilo je i malih mana: neverovatno zagušljivo, preterana gužva, a i zvuk je mogao biti malo čistiji. Posebno se Antonova gitara gubila pri solaži. Ja sam se obradovao što su doveli Roberta na drugu gitaru, ali ga je ovaj na mikseru totalno zagušio, tako da ga se moglo samo videti ali slabo čuti. I, konačno: fala bogu da nije koncert na otvorenom.
Bora (gost) | 05.03.2012. 18.24.31

Živac za rock and roll - Antun. Uzvikivač parola koje svi znamo, a ćutimo - Cane. Znoj. Naježena koža. Na ivici suza, od emocija i dima. Sliva se niz beton - hiljadu godina! Bez kompromisa, bez zadrške, iz muda, pravo u srce - Brejkersi za stare i mlade - srećan rođendan.
Николај Берђајев (gost) | 06.03.2012. 02.05.03

Било је одлично! Једино негативно изненађење јесте веома мало пјесама са последња два албума, а на "Грамзивости" и "Слободи" има толико изванредних ствари...
dr (gost) | 07.03.2012. 06.19.28

Jedan od vrhunaca svirke, koji kao da je nekako ostao nezapazen dovoljno, ali tim sladji, je bilo izvodjenje "Daleko od ociju", prvi put uzivo od kako je pesma nastala, i Canetove reci, onako vise promrmljane za sebe, nego izgovorene za publiku: "Ako nas je cuo negde, nadam se da mu se svidelo. Hvala mu." I to je to. Zatvaranje kruga. Jedan od dva najveca srpska rok benda ikada je nestao, drugi je preziveo i digao Belu Palanku na noge te veceri. Hvala im.
Ћоми (gost) | 08.03.2012. 15.24.36

Е , а ел ником не смета то што су постали свете краве , институција и , уопште , све оно против чега су иступали ?
zoran (gost) | 09.03.2012. 21.58.48

AKO SE NIKOME NIJE ISLO KUCI POSLE 2 SATA SVIRKE PA I PROFESIONALCIMA IZ BEKSTEJDZA I MUZICARIMA, ZASTO NISU ODSVIRALI JOS NEKOLIKO PESAMA ? MOJE MISLJENJE JE DA BENDU POPUT PARTIBREJKERSA, SVIRKA OD 2 SATA TREBA DA BUDE MINIMUM A NE MAKSIMUM.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike