Koliba sećanja

Za početak ovog prikaza nužno, glasno i jasno upozorenje – Kolibu sećanja Tonija Džata nikako ne bi trebalo pomešati sa new age trabunjanjima  koje je Viljem Pol Jang skupio među  koricama svog hita planetranog hita nazvanog Koliba. Mada je u jednom aspektu analogija između ova dva posve oprečna štiva i moguća  - Koliba Vilejema Pola Janga je (bila) neporecivi  hit po meri dominatne pseudovere ovog vremena, dok Džatova Koliba sećanja (barem na uzorku srpskog tržišta knjiga) pokazuje zavidnu istrajnost hita word-of-mouth prirode (dakle, na osnovu usmene preporuke iskrenih i spinnovanju nesklonih).

Dakle, Koliba sećanja Tonija Džat jeste hit, ali drugačije prirode i knjiga koja je do statusa hita stigla, da tako kažemo, drugačijim sredstvima. Ako po strani ostavimo zaveru knjižara kao moguće rešenje, sva je prilika da ćemo naići na teško osporivi fakat da je pred nama štivo koje zaslužuje svu pažnju i unisone hvalospeve.

Koliba sećanja je zbilja jedinstven primer spoja memoarske, refleksivne i istorijskim nasleđenjem nadahnute proze. Toni Džat je bio istoričar od renomea, ali je našem čitateljstvu mahom potpuno nepoznat. Koliba sećanja je njegovo oproštajno delo -  naime, Džat je ove spise stvarao u zavšnici fatalne Gerigove bolesti (radi se o poremećaju motornog neurona usled koga se potpuno gubi kontrola nad mišićima uključujući i mišić kojim se ostvaruje moć govora). Džat tako u drastičnim zdravstvenim uslovima, čekajući neizbežno, nastoji da ponovo isprati i drugima predoči svoj evolutivni put.

Koliba sećanja (u prevodu Slobodanke Glišić i Slavice Miletić i u izdanju kuće Yes Pro (izdavaštvo) zapravo je zbirka kraćih eseja kroz koje Džat nastoji da prikaže vlastiti i razvojni put zapadne civilizacije tokom prevratničke i dalekosežno uticajne druge polovine dvadesetog veka. Upravo taj neuobičajen, a u ovom konkretnom slučaju sasvim skladan spoj šireg društvenog i ličnog/intimnog fona ovu knjigu izdvaja iz i kod nas nezaustavljive poplave memoarske proze. Koliba sećanja se bez imalo upinjanja i vazda zgodnih relativizacija može smatrati i memoarskom prozom i intimistički intoniranom istorijskom hrestomatijom, a dragocena je i kao odlična prilika da se stekne bliži i detaljniji uvid u istoriju privatnog života anglosaksonskog dela sveta u ne tako davnoj prošlosti.

Kao istoričar, sasvim prirodno, Džat prošlost sagledava u kontekstu koji u sebi ujedinjuje i dijahronijski kontekst i sinhronijske posledice istog, ali ne beži ni od dimenzije duboko ličnog, nekalkulantski otvorenog, krajnje introspektivnog, pa samim  tim i polemičkog. Džat ovde odvažno hrli u polemiku – polmemiku sa okruženjem, polemiku sa ukorenjenim i stereotipnim, polemiku sa istorijski-politički-ideološki uslovljenim, ali prvenstveno u otvorenu i srčanu, ali nikako i ishitrenu i autodramatizacijsku, polemiku sa samim sobom. Kako u više navrata ističe, ključne/svetioničke odrednice Džatovog moralnog svetonazora su samopregor i moralna ozbiljnost u svakoj prilici i bez odstupanja. Džat, premda čovek  očito vešt sa rečima, u Kolibi sećanja se ne zadržava samo na rečima; na oko dve stotine stranica ove proze bivamo svedoci duboko promišljenoog i smelog razračunavanja autora sa samim sobom, vlastitim pogreškama i manje-više nasleđenim kulturolškim identitetom (Džat je potomak jevrejskih emigranata u Engleskoj, koji je potom veći deo života proveo van nje). Džat odsečno i nepogrešivo dijagnosticira mnoge od problema i devijacija savremenih društva – propast liberalnog kapitalizma, narcističko ustrojstvo moderne „civilizacije“,  lako uočljiv  nestanak  značaja nauke i umetnosti,  pošast političke korektnosti, upliv paraakademskog u svet  društvenih nauka, narastajuće etničke distance prema dođošima i njihovim potomcima, opštu degradaciju ljudi od nauke i kulture (tzv. intelektualne elite), propast velikih ideja, varljivost ideološkog i kulturološkog nasleđa u postideološkom svetu današnjice...

Džat se, srećom, tu ne zadržava, pruživši nam priliku da svaku od ovih pomenutih tema sagledamo kroz prizmu ličnog – on ovde ne nudi apologiju na za koga, a ponajmanje za sebe i svoja ranija/mladalačka lutanja; razložno, nadahnuto, razumljivim i ekonomičnim jezikom on u Kolibi sećanja prikazuje i vlastitu evoluciju, te dobijamo mogućnost da ispratimo put od mladog, gorljivog  marksiste i cioniste koji se kasnije neće libiti da ukaže na manjkavosti oba koncepta, pri tom ne poštedevši ni suparničke tabore i njihova delanja. Ovakvim pristupom Džat pokazuje da se moral može zahtevati samo u kontekstu ličnog ispravnog moralnog držanja, kao i da nema tog skretanja sa puta koja u nekom vidu neće predstavljati vredan zalog za smisleniju budućnost. Osim toga, Koliba sećanja je još jedan od dokaza da je razvojni put mladog liberala u pravcu konzervatizma u zrelom godina zapravo sasvim prirodan i razuman smer za one koji ne upadnu u zamku solipstičkog ostrašćenog  i bigotskog i koji prihvate da se ove dve oprečnosti u dobroj meri, a ponajpre na planu humanističkih osnova,  nadopunjuju i prožimaju.

Koliba sećanja je fascinantna oda  mogućoj punoći doživljaja sveta kakav on jeste,  kao i oda moćima od stega mahog oslobođenog uma i sugestivnoj lepoti negovanog jezika, te uz Autobiografske spise Tomasa Bernharda (u izdanju Futura publikacija) i obnovljenog izdanja Tužnih tropija Kloda Levi-Strosa (Zepter Book World) zasigurno predstavlja sam vrhunac aktuelne knjižarske ponude.