Odrastanje ispričano iz ženske vizure

Režija: Lisa Aschan
Scenario: Lisa Aschan, Josefine Adolfsson
Uloge: Mathilda Paradeiser, Linda Molin, Isabella Lindquis
Naslov originala: Apflickorna
Trajanje:  83 minuta
Proizvodnja: Švedska, 2011.

Šveđanka Lisa Aschan pekla je zanat snimajući kratke filmove (In Transit, 2005) i kao reditelj druge ekipe na par epizoda kultne švedske krimi serije Forbrydelsen (ove godine, pod naslovom The Killing, uspešno rimejkovane u Americi). Ove godine, Lisa Aschan režirala je svoj prvi dugometražni film. U pitanju je atmosferična drama Majmunice koja govori o prijateljstvu, ljubavi i rivalitetu između dve mlade devojke.
Ruku na srce, slične filmove gledali smo i ranije. Setimo se samo naslova Nebeska stvorenja (1994), My Summer of Love (2004) ili Naissance des pieuvres (2007). Mlade devojke u kojima se budi seksualnost dopadljive su junakinje. Ako priču začinite i sa malo lezbo momenata, tim bolje. Majmunice se nastavljaju na tu liniju filmova o odrastanju ispričanih iz ženske vizure, ima tu prepoznatljivh dugih kadrova i splina, zavereničkih pogleda i strasti koje mogu postati kobne.

Emma je povučena devojka koja počinje da se zanima za neobičan sport – neku vrstu kombinacije ritmičke gimnastike i jahanja. U svom novom klubu upoznaje druželjubivu Cassandru koja ubrzo postaje njen mentor, a zatim i bliska prijateljica. Devojke provode sve više vremena zajedno, i uskoro postaje očigledno da Cassandra prema Emmi gaji osećanja koja prevazilaze okvire prijateljstva… Paralelno sa ovom pričom, Emmina sestrica Sara, devojčica od nekih osam-devet godina, počinje da otkriva svoju sekusalnost. Naime, nju sve više privlači nešto stariji rođak Sebastijan koji pazi na nju kada otac i Emma nisu kod kuće. Devojčica nagovara oca da joj kupi dvodelini kupaći kostim za životinjskim printom, i odlučuje da zavede rođaka.

Skandinavci imaju običaj da pomeraju granice, da se bave temama koje su u drugim kinematografijama tabu. Dečija seksualnost je jedna od tih tema (setimo se samo romana/filma Pusti pravog da uđe – a sličnih primera ima još). Dok moguća romansa između gotovo punoletne Emme i Cassandre, bez obzira na svoju istopolnu prirodu,  ne sadrži žaoku potencijalnog šoka (viđali smo to i mnogo puta ranije), priključenija male Sare raspiruju kontorverzu. Polugola curica koja erotskim plesom zavodi mladića nije prizor koji može ostaviti ravnodušnim. Istina, rediteljka ovoj temi prilazi sa dovoljno takta i ukusa (koliko je to, naravno, u datim okolnostima bilo moguće), ali problem nije samo u škakljivosti sadržaja. Sarin segment filma deluje nakalemljeno na ostatak i ne funkcioniše najbolje u okviru celine.
Glavna priča o Emmi i Cassandri takođe nije bez problema. Odnosi su dobro postavljeni, prva polovina Majmunica je veoma potentna i obećavajuća, ali filmu nedostaje odgovarajuće razrešenje. Umesto da objasni motive svojih junakinja, Lisa Aschan prilično trapavo razrešava priču -  pa bledunjava završnica ne zadovoljava. Takođe, od zamerki treba istaći da akrobacije koje devojke izvode na konjima, a koje su jedan od glavnih potencijalnih mamaca, nisu dovoljno zastupljene. Scene sa konjima su retke i ne preterano uzbudljive, što je šteta imajući u vidu postojeći potencijal.

Majmunice su jedan sasvim korektan debitanstki film koji, bez obizira na potencijale, ne uspeva da se uzdigne iznad proseka. Umesto moćne poente, film se jednostavno završava – prilično arbitrarno i bez razrešenja drame.. Majmunice pokreću neka zanimljiva pitanja, ali ćemo odgovre na njih morati da potražimo u nekom drugom filmu. Seme je zasađeno, biljka proklijala, ali se pupoljak nije rascvetao.