Porodična saga Jilmazovih

Režija: Yasemin Samdereli
Scenario: Nesrin Samdereli, Yasemin Samdereli
Uloge: Fahri Ögün Yardim, Demet Gül, Vedat Erincin, Lilay Huser, Aylin Tezel
Naslov originala: Almanya - Willkommen in Deutschland
Trajanje: 97 minuta
Proizvodnja: Nemačka, 2011.

Životi turskih iseljenika su već uspešno korišćeni kao inspiracija za nemačke filmove. Naravno, ostvarenja Fatima Akina (Glavom kroz zid, Na ivici raja) mogu se izdvojiti kao najpoznatija i najkvalitentinija, ali on nije jedini koji se bavi ovom temom. Sestre Samdereli – Nesrin (scenaristkinja) i Jasemin (scenaristkinja i rediteljka) – pridružuju se grupi umetnika turskog porekla koji stvaraju u okvirima nemačke kinematografije. Za razliku Akina koji je u svojim filmovima najčešće ne štedi na tragici, sestre Samdereli su se opredelile za drugačiji, populističkiji pristup, ponudivši komunikativnu i nadasve vedru priču sa puno autobiografskog upliva. Njihov film je prvenstveno uspešna komedija o turskim naravima u novoj domovini, pa tek onda društvena studija. Dobrodošli u Nemačku želi da razgali i zabavi. Sukob civilizacija je prisutan, ali nema mesta za krupnije sukobe. U filmskom svetu sestara Samdereli sve se može rešiti lepom rečju i dobronamernim savetom.

Film prati dva, međusobno isprepletena, vremenska toka. U okviru prvog, smeštenog u šezdesete, pratimo putešestvije mladog Huseina Jilmaza. Njega nemaština prisiljava da naputi rodnu Anadoliju i bolju budućnost potraži u Nemačkoj. Sa dosta humora, nostalgije i romantizovanja stvarnosti, životni put porodice Jilmaz (koju pored Huseina, sačinjavaju supruga Fatma i četvoro dece), film prikazuje (ne)snalaženje prve generacije turskih iseljenika u novoj sredini.

Drugi vremenski tok je smešten u savremenu Nemačku. Ostareli Husein i Fatma, u društvu svoje brojne porodice (izdvaja se unuka Čanan – koja u svojstvu naratora povezuje dva vremenska toka), posećuju domovinu. Put u Tursku je isprva ispunjen brojnim komičnim epizodama, ali kasnije preovlađuje melodramski naboj – što u poslednjoj trećini filma i kulminira.

Zanimljivo je da Dobrodošli u Nemačku predstavlja pokušaj pravljenja bioskopskog hita – bez obzira na temu koja na prvi pogled može izgledati prilično neprivlačna. Porodična saga Jilmazovih je prilagođena ukusu šire publike i očišćena gotovo svake kontroverze. Susret Turaka i Nemačke je predstavljen mnogo manje traumatično nego što je verovatno bio u stvarnosti, a primetan je pokušaj da se sa što više komike priča učini što dopadljivjom širom auditorijumu. Po dolasku u Jilmazovih u staru domovinu, film prerasta u nemačko-turski odgovor na poznatu komediju Mala mis Sanšajn, sa kojom deli sličan ton i postavku.

Bez obzira na zašećerenost (koja povremeno dostiže patetični patos), Dobrodošli u Nemačku predstavlja veoma prijatno filmsko iskustvo. U pitanju je pravi crowd-pleaser koji uspešno barata sa velikim brojem likova i dva vremenska toka, pa bez obzira na brojna opšta mesta (mudri strac na čelu familije, unuka rastrzana između modernog i tradicionalnog pogleda na život itd), uspeva da deluje sveže i (što je najvažnije) bude veoma zabavan.