Hrvatski Bog Merkur

Kažu, sličan se sličnom raduje. Srbiju i Hrvatsku spaja dosta toga, čini se, bar jednako onokiko koliko ih i razdvaja. I pre najnovije epizode u procesu otopljavanja bratstveno-jedinstvenih odnosa, Srbiju je zapljusnuo ozbiljan talas izdanja hrvatskih autora, a u tom talasu i dosta toga za pohvalu i preporuku. Utisak je da su hrvatski pisci uspešno rešili zagonetku kako spojiti pitko i sadržajno, tj. kako pomiriti lične preokupacije, uzuse kvalitetne književnosti i laku komunikaciju sa čitaocima do kojih im je, ne samo nominalno kao što je to slučaj sa srpskim perima, ipak stalo.

Denis Kuljiš, novinar i publicista, i na srpskom meridijanu je poznat po svom doprinosu časpoisima Globus, Nacional, pa i Glorija, kao i radu u hrvatskom i srpskom izdanju Playboya. Nakon nekoliko primećenih knjiga publicistike, Kuljiš se oprobao i kao romanopisac, a teatralan i bučan kakvog su ga Gospod i okolnosti dali i oblikovali, najavio je da je Hrvatski Bog Merkur tek prvi deo planirane trilogije političkih romana ambicioznog naslova Trilogija Planetopia.

Hrvatski Bog Merkur počiva na jednostavnoj, a opet efektnoj premisi; Kuljiš je iskoristio svoje saznanje o stanju stvari u susednoj tranzicionoj Hrvatskoj i to pretočio u svojevrstan roman-ringišpil. Kuljiš se odlučio za brzopoteznu i vremenu i okolnostima primerenu društvenu hroniku na temu hrvatske nevesele zbilje, stvorivši roman koji se lagodno čita i u kome je, iako je reč o skupu većini mislećih dobro poznatih fakata, lako uživati.

Kuljiš čitaocima nudi uvid kroz ključaonicu u grotlo pakla sitnih duša, krupnih interesa, beskrupuloznih igrača i varljivih uloga. Vladajuća stranka je u krizi, novopstavljena premijerka je sladostrasnica kojoj izmiču uzde nad čoporom, mladi  i nimalo gadljiv političar nastoji da se posle pada vrati u igru, iskusni novinar istražujue aferu iza koje stoji građevinsko-partokratska mafija, a stari udbaši rovare i spletkare i  u ovoj postavci, kako uostalom i red nalaže.

Denis Kuljiš se opredelio za brzu, a donekle i geometrijski preciznu smenu događaja i aktera. Iako je reč o preko tri stotine stranica teksta, njegov izraz je ekonomičan i usresređen (osim u slučaju osmog poglavlja kada pisac ne uspe da se obuzda te krene u  krajnje iskonstruisanu dijalošku razmenu u kojoj dvojica zaverenika u stilu preslišavanja naglas saopštavaju stvari koje bi trebalo da znaju ili da pokušaju da zatome). Ne treba mnogo mudrosti i napora da se prepozna Kuljišev žurnalistički pedigre, te roman često ostavlja utisak dobro osmišljenog i u delo sprovedenog novinskog feljtona, iščišćenog od ne toliko potrebnih detalja i komprimovanog u prilično ubedljivu fikciju.

Po tom se pitanju Kuljiš približava stilu i dometima pokojnog Dušana Savkovića (Gorila, Zagrljaj Pariza i Radovanjska sekira), a stiče se jasan utisak da je upravo na toj koti svoj na svome, da tu oseća najjače sampouzdanje i najslađe pripovedačko zadovoljstvo. Ipak, s vremena na vreme autor se zaputi i u pravcu tell-all tirada na kakve nas je navikao, recimo, Frederik Begbede (399 dinara), ali biće potrebno još vremena i spisateljske kilometraže da Kuljiš osvoji i taj vrh.

Hrvatski Bog Merkur je politički triler, zanimljiv uprkos tome što mu je u srži preokupiranost dobro poznatim činjenicama (sprega politike, privrede, krimninala i ličnih niskih pobuda) i koji na dostojanstven način najavljuje novog autora. Šansu mu treba pružiti jer nam, između ostalog, nudi priliku da utvrdimo da su nam sudbe gotovo istovetne, a i to je neka uteha u ovim smutnim vremenima, jer, kao što smo primetili, sličan se sličnom raduje.