(Laguna)
U oblandi „prvog srpskog rolerkoster romana“, Dule Nedeljković se duhovito poigrava neprolaznim strahovima ovdašnjih mužjaka – i odvažnih ustanika i mizantropičnih univerzitetskih profesora
Visoko na listi složenijih ljudskih strahova kotiran je i strah od gubitka identiteta. Ubrzavanjem tempa života i drastičnom izmenom društvenih okolnosti, izrodio je još jednu mutaciju – strah od usložnjenog identiteta. A upravo tim fenomenom se bavi Dule Nedeljković u svom šeretskom romanu Poranio Milorad (Laguna, 2010).
Dule Nedeljković (kako ga izdavač predstavlja – „voditelj kultne radio-emisije Ritam srca na Studiju B, jedan od rodonačelnika komercijalnog Jutarnjeg programa radija B92, bivši stjuart i zvezda srpske blogerske scene“), nakon romana Ponedeljak i Afrika, u najnovijem delu dotiče se pitanja (duboko internalizovanog) straha ovdašnjih mužjaka od potencijalnog vlastitog muželožništva tj. homoseksualnoasti.
Dva poslednje pomenuta termina ukazuju na dualitet na kom počiva struktura ovog dela; naime, Nedeljković je Milorada osmislio i izveo kao roman-pletenicu u kom se gotovo matematičkim preciznim redosledom smenjuju zgode dva glavna junaka – Milorada, ornog i jedrog srpskog seljaka sa početka 19. veka i njegovog potomka, univerzitetskog profesora Aleksandra. Sem krvne veze, obojicu spaja i strah od samog nagoveštaja da su tegobe koje imaju sa potencijom zapravo odraz njihove dotad prikrivene homoseksualnosti.
Milorad se prepadne kada „zakaže“ pred svojom tajnom dragom Radojkom, a introspekcijom dođe do zaključka da je tu bolest zapatio tako što ga je seoski čudak i kanda prvi gay podno Rudnika u to vreme poljubio u obraz na slavi, dok Aleksandar, premda čovek svog doba i veoma ponosan na svoje obrazovanje i širinu vlastitog svetonazora, za svoje strepnje krivi navalentnog studenta.
Dva veka udaljeni, obojica muče istu muku – strah od novog i nimalo poželjnog identiteta. Muželožništvo/homoseksualnost tako postaje amalgam udruženih strahova pod čijim teretom ovdašnji muškarci posrću kroz vekove. Obamrlost Milorada i Aleksandra pred senkom drugačije seksualnosti jednako je, u Nedeljkovićevom viđenju, i posledica društveno uslovljenih modela ponašanja, ali i individualnih preferenci i stremljenja.
Odrednica „prvi srpski rolerkoster roman!“ koja krasi naslovnicu ovog štiva u neku ruku predstavlja kamen oko vrata ovog dela. Strogo terminološki gledano, rolerkoster romani obećavaju dinamičnost (munjevitu smenu događaja) ne toliko svojstvenu književnosti. Nedeljković, to stoji, pruža brzu prozu koja se lako konzumira, ali sugerisane dinamičnosti ovde ipak nema. Tome svedoči i poduži uvod koji prethodi ključnim dešavanjima u samoj priči.
Nedeljkovićeva proza pleni nepretencioznošću i šarmom - Poranio Milorad je osmišljena kao dobronamerna i naglašeno duhovita provokacija uvreženom doživljaju sveta na ovim prostorima, i kao takva ona funkcioniše na sasvim zadovoljavajući način. Tim pre što se opuštenost, praćena šeretskom neumerenošću, srećom nije izrodila u pripovedački nemar.
Poranio Milorad je delo kome je lako uočiti manjkavosti, ali i čije su vrednosti lako vidljive. Nedeljkovićevoj prozi nedostaje podrobnije stilske i čisto književne obrade - autor na mahove neoprezno hrli ka poenti i instant-ilustraciji (npr. inkorporiranje poznatog vica o navodnoj nevinosti i glavobolji posle seksa ili navođenje stihova pesme Cece Ražnatović u kontekstu 19-ovekovne postustaničke Srbije).
Sa druge strane, provokacija uz osmeh je uvek dobrodošla, a upravo na tom planu je Dule Nedeljković svoj na svome, jer shvaćen kao šarmantni bezobrazluk i ekstravaganca koja na duhovit način barata ovdašnjim stereotipima, roman Poranio Milorad ima dovoljno toga da ponudi. Brzinom rolerkostera ili ritmom starovremenskog kola, manje je važno.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari