Mačji snovi

Izdavačka kuća Tardis je neumorna u promovisanju domaćih žanrovskih pisaca. Jedan od desetak novih naslova koji su predstavili na ovogodišnjem Sajmu je i prva zbirka Ivane Milaković. Mačji snovi sadrže 26 kratkih priča čija dužina varira od 5 rečenica (koliko ima najkraća), do deset i kusur stranica.

Svoju prvu priču, Vetar iz Hamala, Ivana Milaković je napisala kada joj je bilo 18 godina. Ova priča se nalazi u okviru prvog dela zbirke koji sadrži najbolje priče koje je Ivana Milaković stvorila tokom proteklih petnaest godina bavljenja kratkom formom. Iako priče međusobno ne povezuju radnja ili likovi, lako je uočiti omiljene teme i motive spisateljice. Motivi krilate dece i mačaka koje mogu da lete i govore, provlače se kroz nekoliko priča – a mogu se pronaći i na veoma upečatljivoj naslovnici koju je oslikao provereni Tardisov saradnik Željko Pahek.

U ovom delu nalazi se i najbolja priča u zbirci, O detelini i krilima. Priča o bolesnoj devojčici Jeleni i njenom poznanstvu sa krilatim mačetom Detelinom i vampiricom Zlatokrilom je trebalo da otvori zbirku (umesto nje, ta čast je pripala motivski sličnoj, ali manje efektnoj Krilčici). O detelini i krilima zaslužuje da bude proširena u kratki roman. Pored navedenih, u prvom delu izdvajaju se priče Leopard u njenoj senci i Mali izgubljeni pas. Ivana Milaković se najbolje snalazi kada pripoveda gorko-krvave priče u kojima su glavni junaci tužna i usamljena deca.

Drugi deo knjige sadrži prerade dobro poznatih bajki. Osnove koje Milakovićeva uzima su svima dobro znane – u ovom segmentu možemo pronaći nove verzije priča o Ivici i Marici, Crvenkapi, Snežani... Bez obzira na početnu inspiraciju, ovo definitivno nisu priče za malu decu (bar ne za onu koja se lako uplaše). U bajkovito tkivo je ubrizgan snažan horor koncentrat.

Autorka poseže za izvornim verzijama bajki, vraćajući pričama prvobitnu krvavost - ali i koji sloj uz to. U preradi Ivice i Marice, priči Bratac Ivica i sestrica Marica, na primer, oseća se uticaj Klajva Barkera i njegovog Bluza svinjske krvi. Kada već govorimo o uticajima, drugi deo zbirke pre svega predstavlja dijalog sa već postojećim obradama bajki koje je Anđela Karter ponudila u poznatoj zbirci Krvava odaja. Sama autorka ne krije uticaj koji su, na nju i njene priče imali pomenuta Anđela Karter, Nil Džordan (njegov film Vučja družina je baziran na Krvavoj odaji) i Nil Gejman, ali i anima Pet Shop of Horrors koja je iskorišćena kao inspiracija za priču Glad.

Stil Ivane Milković je lišen ukrasa, rečenica je svedena, veoma brzo se prelazi na poentu – što može biti i prednost i mana, sve u zavisnosti od preference čitaoca. Kada se podvuče crta, zbirka nudi dovoljan broj uspelih priča i, što je najvažnije, sasvim jasan uvid u jedan poseban književni talenat. Ivana Milaković u Mačjim snovima, poput šetača na žici, vešto balansira između bajki i horora. Veoma specifična atmosfera koja se bez obzira na varijacije može prepoznati na gotovo svakoj stranici, ukazuje na to da je posredi spisateljica sa izgrađenom poetikom. Njene priče (a to važi posebno za one u prvom delu knjige) se teško mogu pomešati sa pričama nekog drugog autora, a već ta prepoznatljivost je veliki uspeh za mladog pisca koji se bori za svoje mesto pod negostoljubivim književnim nebom Srbije.