Jazz Panonske ravnice

Na ovogodišnjem Beogradskom jazz festivalu koji se održava od 28. do 31. oktobra, nastupiće Panonia Project, kvintet sastavljen od vodećih domaćih jazzera sa novosadske i beogradske scene. Tim povodom razgovaramo sa koosnivačem Panonia Projecta, Vladimirom Samardžićem.

ALEKSANDAR AREŽINA: Na vašoj facebook strani, a malo je starija informacija u pitanju, stoji: "trenutno se završava dizajn omota a izdavanje našeg prvog albuma očekujemo tokom aprila". To bi trebalo da znači da je prvi album Pannonia Projecta gotov i da čeka na objavljivanje?

VLADIMIR SAMARDŽIĆ: Naš prvi album pod nazivom The Bridge je snimljen prošle godine, a izdavanje planirano za ovu godinu, uz izvesno kašnjenje, se očekuje ove jeseni.

Može li se vaš nastup na Beogradskom jazz festivalu shvatiti kao svojevrsna pretpromocija ili promocija tog albuma?

Da, naš nastup na Festivalu se može shvatiti kao pretpromocija albuma. Zvanična promocija će se desiti početkom novembra u Novom Sadu, u Studiju M Radija Novi Sad.

Kako je nastao Pannonia Project, odnosno kako ste sastavljali postavu? Možete li nam reći nešto više o muzičarima Pannonia Projecta?

Panonija projekat je jazz sastav nastao u proleće 2006. godine na inicijativu mog prijatelja, pijaniste Aleksandra Bahuna i moju. Želja nam je bila da našu autorsku muziku inspirisanu vojvođanskim motivima i životom u Panonskoj ravnici oblikujemo i predstavimo u okviru originalnog jazz ansambla.

Prvobitna kvartetska postava okuplja saksofonistu Bunforda Gabora iz Subotice i poznatog beogradskog bubnjara Petra Radmilovića, a ubrzo nam se priključio i peti član, trubač Marko Đorđević iz Beograda. Iako dugogodišnji prijatelji i saradnici, nikada nismo imali prilike da sviramo u ovakvoj formaciji, ali već na prvim klupskim svirkama došli smo do saznanja da smo stvorili ansambl koji ima nešto novo da pruži i publici i nama kao muzičarima. Početkom 2007, bend napušta Gabor, a sastavu se pridružuje talentovani tenor saksofonista iz Pančeva Kristijan Mlačak.

Svi članovi ovog sastava su poznati jazz muzičari, po mišljenju mnogih, među najboljim u našoj zemlji, sa dugogodišnjim iskustvom snimanja i sviranja različitih pravaca jazz muzike.

Možete li nam reći nešto više o prvom albumu, odnosno o muzici Pannonia Projecta?

Ideja o snimanju ovakvog albuma nastala je još 2006.godine, u Novom Sadu. Preslušavajući neke od mojih kompozicija snimljenih na diplomskom koncertu (održanog 1999. u BPC centru u Bostonu), moj dugogodišnji prijatelj i pijanista Aleksandar Bahun i ja smo se dogovorili da napravimo moderan jazz sastav koji će izvoditi našu autorsku muziku. Numere su mu se dopale, kao i mnogim mojim kolegama koji su imali prilike da ih čuju tokom prethodnih šest godina, ali ja nisam bio siguran da je vreme za autorski iskorak, sve do tada.

Sve moje kompozicije na ovom albumu (6 od 8 numera) su u manjoj ili većoj meri nastale tokom studija na muzičkom koledžu Berklee u Bostonu i predstavljaju jednu celinu koja je konačno i zvanično zabeležena na kompakt disku. Dve kompozicije Aleksandra Bahuna su sjajno upotpunile muzičku sliku i obogatile stilski kolorit albuma. Našu muziku stilski možemo svrstati u contemporary jazz music sa uticajima različitih muzičkih pravaca kao što su: be-bop, funk, fusion, latino, ecm....

Široj javnosti ste možda najpoznatiji kao član Smaka. Otkuda u jazz vodama?

Poštovaoci legendarne grupe Smak me znaju kao člana tog „podmlađenog” sastava u periodu 1995-1997 kada je objavljen album Bioskop Fox. Ipak, u mom slučaju prvo se desila soul, funk, i jazz muzika kojom sam intenzivno počeo da se bavim 1993. godine. Te godine započinje moje poznanstvo i saradnja sa Vasilom Hadžimanovim, Biserom Veletanlić, Brankicom Vasić kao i mnogim beogradskim jazz muzičarima. 1997, kao stipendista Berklee College of Music, odlazim u Boston na studije moderne i jazz muzike a diplomu Bachelor of Music Degree dobijam krajem 1999. godine. Ljubiteljima jazz muzike sam verovatno najpoznatiji kao dugogodisnji član VHBenda sa kojim sam intenzivno radio od 2000. do 2010. godine i snimo 4 albuma za PGP RTS.  Dosta ljudi me zna i kao basistu pratećeg benda Vlade Georgijeva sa kojim sam sarađivao punih 8 godina.

Kakva iskustva nosite iz Smaka, da li su neka bila primenjiva na Pannonia Project i da li biste, ako se ukaže prlika, ponovo svirali sa Smakom i Točkom?

Nosim najlepša iskustva iz tog perioda. To je za mene bila neponovljiva škola blues i rock muzike - muzičko odrastanje na najbolji način. Radeći sa dvojicom legendarnih muzičara, gitaristom Točkom i bubnjarem Kepom (ali i sa ostalim mladim talentovanim muzičarima), dobijao sam toliku količinu informacija, saveta i energije koja se ne može naučiti u školi; osećao sam se kao da se nalazim na muzičkom izvorištu. Iskustva koja sam tu stekao su mi pomogla u mom daljem usavršavanju, a samim tim, posredno i na rad u okviru kvinteta Pannonia Project.

Ako ikada bude prilike da ponovo zasviram sa tom sjajnom ekipom i Točkom, rado ću se odazvati pozivu, to je sigurno.